Svaka zaista originalna ideja, svaka inovacija u dizajnu, svaka upotreba novog materijala, svaka tehnička invencija u izradi nameštaja, izgleda da pronalazi svoj izraz u jednom naizgled neupadljivom predmetu – stolici.
Džordž Nelson (George Nelson), 1953.
Iako se funkcija stolice vremenom nije promenila, njen dizajn se razvijao paralelno sa razvojem društva reflektujući pritom razvoj tehnologije, arhitekture i industrijskog dizajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedinačnih delova nameštaja, a posebno stolice. Stolica, možda više nego drugi delovi enterijera, označava jasno socijalno, estetsko i simboličko shvatanje korisnika. Ona ukazuje na stav, ideju, i pre svega na ugao posmatranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka isticale su se samo katedre dostojnika Crkve ili aristokratije. U domaćinstvu običnog čoveka stolica nije imala neku veću ulogu niti se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i tako provodili malo vremena u svom domu, a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je obeležen stalnim pokretom. Pokućstvo se sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu i materijalu pre sličnom jaslama nego onome što danas podrazumevamo kada kažemo krevet) i obične škrinje. Već tada su se koristile stolice na sklapanje, kao i sve drugo što se brzo i lako moglo poneti u žurbi. U Renesansi je više pažnje posvećivano uređenju doma a samim tim i dizajnu nameštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldisterium, koja je još nosila naziv Savonarola stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom modelu sa ukrštenim nogarima i bila je posebno popularna u Firenci i Veneciji tokom XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta, rezbarena i pozlaćivana, sa obaveznim naslonom i sedištem presvučenim plišem ili kožom. Uz to, koristili su se i jastučići.
 |
 |
 |
 |
|
Eero Saarinen |
Rietveld |
Masanori Umeda |
Herman Miller |
Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica je bila reprezentativni primerak nameštaja. Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego zadovoljenju potreba onoga kome je ta stolica bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku, napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili pre, industrijskog proizvoda.
XX vek je označio prekretnicu. Sa jedne strane stalna konkurencija na tržištu, a sa druge želja da se zadovolje potrebe modernog čoveka, bilo u kancelariji bilo u neformalnim situacijama, dovela je do razvoja industrijskog dizajna. Nove tehnologije su omogućile masovnu proizvodnju stolica kao i pojednostavljivanje njihove forme i strukture. Svakako da posebno mesto među industrijski proizvedenim stolicama od XIX veka predstavljaju one iz fabrike Tonet (Thonet), ali prošli vek je doneo i niz autorskih primeraka kao što su stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i ojačanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio) obeležile su šezdesete godine prošlog veka.
Herman Miler (Herman Miller) napravio je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica. Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. godine je najinventivniji model poslovnih stolica. U njenoj izradi su pored dizajnera učestvovali vodeći ortopedi specijalisti i preko dve stotine ljudi prema čijem položaju tela je napravljena ova, pre svega, udobna stolica.
Ostaje još da se vidi kakve će biti potrebe savremenog čoveka i na koji način će neki budući dizajneri na njih odgovoriti.
