Radnici u Republici Srpskoj slabo su zaštićeni na radnom mestu, a to potvrđuju sve češće pogibije, uglavnom na građevinama, dok poslodavci čak nisu ni svesni opasnosti kojima su izloženi njihovi zaposleni. Međutim, ima i onih koji to znaju, ali ništa ne preduzimaju da obezbede sigurnost radnicima. Štaviše, mnoga od gradilišta na kojima rade, čak nisu ni legalna.
Samo u ovom mesecu u Banja Luci su na nebezbednom gradilištu poginula dva radnika, što je potvrdio i nalaz inspektora rada nakon što su dva radnika pala sa skele.
U tom izveštaju se, između ostalog, navodi da drvena konstrukcija, na kojoj su radnici stajali u trenutku povrede, nije imala zaštitnu ogradu, a oni nisu koristili sigurnosni pojas i uže. Sve je potvrdio i jedan od zaposlenih na tom gradilištu.
- Svi znamo u kakvim uslovima rade građevinski radnici, ali prilikom pogibije naših kolega u Novom Boriku morala je biti neka vrsta obezbeđenja, da li ograda, pa makar improvizovana - tvrdi ovaj radnik.
Još jedan radnik nedavno je teško povređen kada je pao na gradilištu, ali okolnosti pod kojima se to desilo još nisu poznate.
Oni, nažalost, nisu ni jedine žrtve povreda na radu u ovoj godini.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kako su naveli u Inspektoratu RS, u prvih pet meseci ove godine u RS su se desile 23 teže povrede na radu i tri povrede sa smrtnim ishodom.
- Kao najrizičnije delatnosti izdvajaju se građevinarstvo, elektroprivreda, te šumarstvo i drvna industrija, u kojima posmatrano po godinama postoji kontinuitet nastanka povreda na radu. Deo povreda se svrstava u kategoriju ostale delatnosti, kao što su trgovina, turizam, kultura, prosveta, komunalne delatnosti i drugo, u kojima povrede nisu izražena pojava – kaže portparol Inspektorata RS Dušanka Makivić.
Ni statistika za proteklih pet godina nije ništa bolja, jer je u RS za to vreme na radnom mestu poginuo 41 radnik, a zabeleženo je i 342 slučaja teškog povređivanja na radu. Poražavajući su i rezultati kampanje pod nazivom „Gradimo bezbedno - radimo bez rizika” koju je u aprilu i maju ove godine provela republička inspekcija rada.
- Kontrole na terenu su pokazale da značajan broj malih i srednjih preduzeća u oblasti građevinarstva nije dovoljno upoznat o prisutnim rizicima od povreda na radu i o značaju primene propisanih mera zaštite i zdravlja na radu – ističe Makivić, dodajući da su inspektori u okviru ove kampanje delovali korektivno prema poslodavcima.
Problem nije u zakonima, koji su propisali dobru zaštitu na radu, već u tome što se oni ne provode, a i inspekcije moraju da rade više i rigoroznije, poručuje predsednica Sindikata građevinarstva Dragana Vrabičić.
- U sektoru građevinarstva uglavnom rade male privatne firme, objekti nisu adekvatno obezbeđeni, radnici nemaju zaštitu na radu poput šlemova, čizama, rukavica i ostalog. Zakonima je propisano i kako treba da bude obezbeđeno gradilište, od skele, zaštitne mreže i svega ostalog, ali na veoma malom objekata vidimo da to stvarno i postoji. Mora se reći da problema ima i u odgovornosti radnika, koji ne nose uvek zaštitnu opremu i kad je imaju, zbog vrućine i sličnih stvari, ali zakon je propisao obaveze i za poslodavce i radnike – kaže Vrapčić.
Ona ističe i da inspekcije moraju biti više na terenu i zatvarati gradilišta koja nemaju obezbeđen kompletan sistem zaštite na radu.
Za prvih pet meseci ove godine republička inspekcija rada je u oblasti zaštite na radu izvršila 1.079 kontrola, od čega su u 445 slučajeva utvrđene nepravilnosti.
S ciljem otklanjanja utvrđenih propusta, preduzećima je izrečeno 379 upravnih mera, dok je zbog počinjenih prekršaja izdato 59 prekršajnih naloga u vrednosti od 95.150 KM, podaci su Inspektorata Republike Srpske.
