Otvaranjem dnevnika radova i potpisivanjem zapisnika o uvođenju kineskog konzorcijuma Čajna roud end bridž korporejšn (CRBC) u gradnju, počela gradnja Pelješkog mosta.
.jpg)
Ilustracija (www.pixabay.com)
Od juče (30.07.2018.) počinje da teče ugovoreni rok za izgradnju mosta koji će povezati jug Hrvatske s ostatkom zemlje, preko teritorije BiH, i koji mora biti završen za 36 meseci.
CRBC je u posao uveden tri meseca pošto je u Dubrovniku potpisan 2,08 milijardi kuna vredan ugovor o gradnji mosta s pristupnim putevima.
Evropska unija projekt sufinansira s 357 miliona evra, odnosno sa 85 odsto prihvatljivih troškova. Ukupna vrednost projekta premašuje 526 miliona evra, od čega su prihvatljivi troškovi malo veći od 420 miliona evra.
Predsednik uprave Hrvatskih cesta Josip Škorić rekao je prilikom uvođenja u posao da se neke stvari još moraju prilagoditi, ali da je to "sastavni deo projekta". Na pitanje može li tužba Bosne i Hercegovine zaustaviti radove, odgovorio je: "Mi smo ovde operativci, deo koji se odnosi na tužbu BiH je politika", prenela je regionalna televizija N1.
Ovo je treći put da počinje gradnja Pelješkog mosta.
Prvi put je gradnju Pelješkog mosta pominjao SDP-ov župan Ivan Šprlje 1997. ali većina ga pamti iz doba premijera Ive Sanadera koji je 2003. obećao da će izgraditi most a 2005. je svečano označio početak gradnje. Dve godine kasnije, 2007, Sanader pred parlamentarne izbore po drugi put svečano otvara gradnju mosta koja je zaustavljena 2010.
Do tada je završeno tri odsto posla - dva stuba koji se sada ruše.
Izgradnji mosta su se protivili, pre svega, bošnjački političari u BiH koji su tražili obustavu gradnje dok se ne utvrdi morska granična linija i omogući pristup BiH otvorenom moru. Lokalni mediji u BiH preneli su da bi predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović mogao da podnese tužbu protiv Hrvatske Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu - mada se on sam do ponedeljka nije oglasio, prenela je Hina. Stranke koje okupljaju pretežno bošnjačko biračko telo protive se gradnji Pelješkog mosta jer smatraju da bi on mogao da spreči ulazak većim plovilima u Neumski zaliv, ali i da ugrozi pristup BiH otvorenom moru.
