U Srbiji prema trenutnim podacima ima oko blizu milion i po nelegalnih objekata, od čega je polovina vlasnika ranije podnela zahtev za legalizaciju. Nacrtom o ozakonjenju objekata predviđeni su 238 puta niži troškovi a biće potrebno tri puta manje dokumenata. Međutim, jedno od ključnih pitanja jeste kako legalizovati većinu objekata koji se vode kao nelegalni, a da se ne ugroze interesi i prava ostalih građana Srbije koji su legalizovali objekte.
Ukoliko novi Zakon o ozakonjenju ne bude formiran kao sličan, isti ili rigorozniji u odnosu prethodni, građani koji su poštovali zakonske procedure i imaju legalnu građevinsku dozvolu, biće u podređenom položaju, a to je direktna primedba na taj zakon iz „Pokrajinskog sekretarijata“, smatra pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Slobodan Puzović.
Oglas
- Mislimo da to nije u redu i da nije korektno i da to ne može biti kao što je ovde u obrazloženju nacrta javni interes svih građana Srbije. Takođe je nejasno u ovom nacrtu šta na kraju taj građanin koji legalizuje neki svoj objekat, kakav on dokument dobija i da li je taj dokument jednak onom dokumentu koji je dobio građanin koji je poštovao zakon – kaže Puzović.
- Taj zakon je od izuzetne važnosti za Srbiju i tiče se brojnih aktivnosti „Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine“, ali „Pokrajinski sekretarijat“ nije konsultovan tokom izrade tog nacrta – dodaje Puzović.
Sekretarijat se zalaže za poštovanje zakona i uklanjanje nelegalno izgrađenih objekata. Predlažu da se zakon promeni tako što će biti dozvoljena besplatna legalizacija građanima koji imaju samo jedan stambeni objekat između 100 i 200 metara kvadratnih.
- Da to bude besplatno i da se to knjiži kao socijalna pomoć tim građanima, tim porodicama, kako bi se od tog novca što će obezbediti država praktično platila infrastruktura za tu kuću, za taj objekat, jer teško je živeti u nekom objektu ako nemate put, do tog objekta nemate struju, nemate gas, nemate vodu za piće nemate kanalizaciju – veli Puzović.
Prostorno planiranje ima zakonsku snagu i mora da se poštuje. Zaštićena prirodna dobra podeljena su u tri stepena zaštite. Prvi je potpuno zaštićen i u njemu se apsolutno ne sme ništa graditi, dok su u drugom i trećem izgrađeni objekti koji su van plana o prostornom planiranju. Zakonom o ozakonjenju svi objekti moraće da budu legalizovani, a tu spadaju i bespravno izgrađeni objekti u zaštićenim zonama.
- Mi ćemo morati u pokrajini da sve ove planove koje smo dosad usvojili, da vršimo izmene i dopune, shodno ovoj stavki u ovom zakonu da ga uskladimo i da izbacimo onu zabranu gradnje u drugom i trećem stepenu zaštite – kaže Vladimir Zelenović, podsekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
- Velika obaveza preneta je na lokalne službe koje treba da obave proces ozakonjenja, a problem imaju i inspekcije u kojima je zaposleno nedovoljno ljudi, a koje nisu u mogućnosti da intervenišu i odgovore na sve prijave, što je jedan od razloga zašto cveta divlja gradnja – dodaje Zelenović.
Za petak (25. septembar 2015.) predviđena je javna rasprava o ozakonjenju objekata nadležnog ministarstva u saradnji sa „Privrednom komorom Vojvodine“.
