Trenutno u Srbiji, bez obzira na tešku finansijsku situaciju u kojoj je većina domaćinstava, postoji oko 15.000 potencijalnih kupaca nekretnina. A, realne potrebe mere se sa oko 70.000 stambenih jedinica.
Zlatibor (Foto: PIxabay.com))
Oglas
Prema podacima „Građevinsko-industrijske komore“, u zemlji se u ovom trenutku gradi oko 5.500 stanova sa kompletnom potrebnom dokumentacijom. Visokogradnja se, kažu, polako oporavlja, a to se prevashodno odnosi na mala i srednja preduzeća, koja uglavnom i zidaju zgrade sa malim brojem stanova. Jer, masovne stanogradnje, posle naselja Stepa Stepanović i Dr Ivan Ribar, još nema.
- Nadamo se da će u 2015. država kao najveći investitor zajedno sa inostranim partnerima krenuti u masovniju gradnju, koja će značajnije uposliti građevinsku industriju – navodi Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“. - To će znatno uticati na povećanje BDP. Postoji verovatnoća da će započeti i izgradnja jeftinijih tipskih stanova iz dela sredstava koja su donatori obezbedili za izbeglice i raseljena lica. Reč je o oko 10.000 nekretnina. Pokrenuće se i masovnija izgradnja za pripadnike vojske, policije i tu su potrebe za oko 10.000 stanova. Te investicije oporavile bi građevinsku industriju Srbije. Naravno, računamo i na projekat „Beograd na vodi“.
Beogradski „Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove“ izdao je u ovoj godini 421 lokacijsku dozvolu i 96 građevinskih, od kojih je 51 za izgradnju stambeno-poslovnih i stambenih zdanja. Naravno, broj građevinskih dozvola u Beogradu je veći. Jer, „Sekretarijat“ izdaje lokacijske dozvole za sve objekte i građevinske dozvole samo za one čija površina premašuje 800 kvadrata, a za manje zdanja nadležne su opštine. U 2014. godini izdato je pet lokacijskih i pet građevinskih dozvola za 18 stambenih objekata površine preko 20.000 kvadrata.
- U istom periodu za 2013. godinu izdali smo 83 građevinske dozvole, od čega se 62 dozvole odnose na izgradnju stambeno-poslovnih objekata – navode u „Sekretarijatu“. - Lane je izdato pet lokacijskih i dve građevinske dozvole za pet stambenih zgrada površine koja premašuje 20.000. kvadrata. Broj izdatih građevinskih dozvola unekoliko se uvećao ove godine, što objašnjavamo brojem lokacijskih dozvola koje su prethodile izdavanju građevinskih. Jer, za svaku građevinsku prethodno mora biti izdata pravosnažna lokacijska dozvola.
Po broju objekata u visokogradnji prednjači Čajetina. U ovoj opštini prošle godine izdato je 90 građevinskih dozvola. Do kraja 2014. biće izdato 100 dozvola, a ovi brojevi pokazuju da je Zlatibor trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji. U najposećenijem srpskom turističkom odredištu cveta gradnja apartmana i hotela, jer se uloženi novac investitorima vraća za pet godina. Najviše grade investitori iz Beograda i Novog Sada, a primetno je sve veće interesovanje Rusa za parcele na planini „zlatnih borova“.
U poslednjoj deceniji planska dokumentacija u Čajetini potpuno je sređena. Ako investitor preda kompletnu dokumentaciju, kontrola glavnog projekta obavlja se istog dana, a već sutradan određuje se visina naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Za razliku od Čajetine, stanogradnja u Užicu potpuno je zamrla, a prošle godine u najvećem gradu zapadne Srbije izdata je samo jedna građevinska dozvola.
U „Odeljenju za urbanizam“ Šapca kažu da je u 2014. godini, u ovom gradu izdato ukupno 150 građevinskih dozvola. Tokom čitave prethodne godine izdato je 207 građevinskih dozvola, pa se bar ovde ne može govoriti ni o trendu rasta ni pada u građevinarstvu. Takođe, u „Odeljenju“ su objasnili da se građevinske dozvole izdaju za objekte, a ne za pojedinačne stambene jedinice, pa bi im trebalo mnogo vremena da utvrde koliko se stanova gradi. Ipak, utisak je da se sa neimarskim poslom u Šapcu, poslednjih godina, prilično zastalo. Mnogo stanova, i novih i starih, kao i privatnih kuća je na prodaju, tako da se retko ko usuđuje da investira čak i na atraktivnim lokacijama.
Manje dozvola u Novom Sadu
Građevinci u Novom Sadu su, dosad, prema podacima „Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove“, dobili ukupno 210 građevinskih dozvola. Ovaj broj je, kako objašnjavaju u „Upravi“, značajno smanjen, jer je prošle godine izdato ukupno 345 građevinskih dozvola za izgradnju stambenih i stambeno-poslovnih objekata. Novi Sad je, inače, pre samo nekoliko godina, bio poznat kao grad koji prema broju stanovnika ima najviše gradilišta u Evropi. Situacija se, međutim, kako kažu investitori, iz korena promenila.
U Zrenjaninu puste parcele
U Zrenjaninu potpuno je zamrla stambena izgradnja. Nekoliko višespratnica izgrađenih u širem centru (sa više od 300 stanova), „zvrje“ prazne jer kupaca, i pored drastičnog pada cene kvadrata za 20-30 odsto, nema. Trenutno nije aktivno nijedno novo gradilište, mada je nekoliko investitora ranije dobilo građevinske dozvole, ali zbog ekonomske krize ne upuštaju se u posao. U ovoj godini „Odeljenje za urbanizam“ GU nije izdalo nijednu novu dozvolu. JP „Gradska stambena agencija“ planirala je da bude investitor zgrade u Ulici Franje Kluza (u vrednosti od 27 miliona dinara), ali zbog restrikcije gradskog budžeta gradnja je odložena za 2015.
