Student Čao Čen Kraljevskog koledža umetnosti u Londonu je razvio novi revoliconarni građevinski materijal koji je reaktivan na prisustvo vode. Nakon posmatranja hidro-osetljivog ponašanja borovih šišarki, koje se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od njihove izloženosti vodi, Čen je ravio drveni laminirani materijal koji se na sličan način savija i grči u prisustvu atmosferske vode, vlažnosti zemljišta ili kiše.
Primene ove tehnologije uključuju skloništa koja bi mogla da se zatvore kada kiša pada i fasadne obloge koje se otvaraju da propuste više prirodne svetlosti prilikom vlažnog i kišnog dana, ali se zatvaraju kako bi blokirale toplotu kada je vreme toplo i suvo.
Čenova inspiracija za ovaj materijal je nastala iz njegovih prošlih posmatranja borovih šišarki: šišarke se otvaraju kada su suve, ali se zatvaraju u prisustvu vode kako bi sprečile truljenje svog semena. Kako Čen objašnjava: „Svaka šišarka ima dva sloja. Kada se ona pokvasi, spoljašnji sloj se širi više od unutrašnjeg sloja i zatvara sama u sebe.“
Ovo je dovelo do razvoja laminiranog proizvoda, koji poseduje usendvičene slojeve tkanine, tankog filma i furnira. Drveni furnir apsorbuje vodu, proširuje se preko materijala i krivi ili ravnja u zavisnosti od proizvodne tehnike. „Korišćenje inherentnih svojstava, ovaj bio-mimetički materijal detektuje vlagu i menja svoj oblik automatski, bez mehaničkih struktura ili električnih elemenata“, navodi Čen.
Dakle, kako bi ovaj proizvod mogao da se koristi? Čen je razvio tri prototipa za početak. Prvi je sklonište prekriveno u pločama napravljenim od ovog materijala. Ploče se krive i otvaraju prilikom suvih vremenskih uslova kako bi propustile svetlost i vazduh u strukturu, ali kada se pokvase one se ravnjaju kako bi zaštitili stanare od kiše.
S druge strane, vodo-reaktivna arhitektonska površina je izravnata kada je suvo i sunčano, što je korisno za očuvanje hladnijih temperatura u enterijerima tokom toplog vremena. Kada je materijal izložen vlagi, međutim, on se otvara kako bi propustio svetlost unutra.
Čen je takođe prilagodio ovaj dizajn tako da otkrije jarko obojene površine ispod materijala, što stvara veseli i šareni eksterijer za gradove podložni kišnim uslovima, kao što je London ili Vankuver.
Treća primena je divno jednostavna: komad materijala služi kao detektor vlage za biljke, stojeći uspravno i pokazujući crveni indikator kada biljka treba da se zalije, i savijen sa plavom površinom kada su nivoi vode optimalni.
Čen je još uvek na master studijama u dizajnu proizvoda na Kraljevskom koledžu umetnosti i priznaje da i dalje postoji još mnogo posla na njegovom dizajnu pre nego što on može biti komercijalno dostupan. „Ova tri proizvoda su još uvek u fazi radnih prototipa. Materijal treba da bude trajniji. Moram da testiram koliko puta on može biti pokvašen i kako će se boriti sa jakim vetrovima“, zapaža on.
