Nešto više od tri godine prošlo je otkad je Stiv Džobs 2011. godine predstavio planove za futuristički kompleks centralnog štaba svoje kompanije „Apple“ u Kupertinu u Kaliforniji. U međuvremenu radovi su odmakli i već se nazire objekat u kome će biti zaposleno čak 13.000 IT stručnjaka.
U intervjuu za „Arkitekčer rekord“, glavni arhitekta ser Norman Foster omogućio je čitaocima da zavire u novu građevinu koja je zbog svojih naučnofantastičnih karakteristika i oblika letećeg tanjira nazvana „Eplov svemirski brod“.
U kružnoj zgradi, koja se gradi na imanju od 70 hektara, moći će da radi 13.000 službenika. Zgrada ima samo četiri nivoa, asfalt oko nje biće zamenjen travnjacima, automobili će se parkirati u podzemnoj garaži, postojaće parking i za 1.000 bicikala, a prozori će se protezati od poda do plafona.
U središtu zgrade nalazi se prostor pod vedrim nebom s pejzažom tipičnim za Kaliforniju. Činiće ga park i voćnjaci s više hiljada stabala voćki, hrasta i maslina.
Projekat se s vremenom menjao i postajao sve grandiozniji i veći zahvaljujući tome što je „Apple“ kupio zemljište od „Hjulit-Pakarda“. Foster mu je stalno dodavao nove „organske elemente“, recimo šumu od 7.000 stabala umesto postojećih 3.700. Naziv projekta je preimenovan u „Epl kampus 2“.
„Automobili će praktično biti zabranjeni, a umesto parkinga napravićemo biciklističke staze i staze za džoging“, objasnio je Foster. Projekat će najverovatnije biti završen 2016. godine. Prvobitno planirani budžet od dve milijarde dolara odavno je premašen, pa se sada predviđa da će dostići pet milijardi.
Poslovna zgrada će imati konferencijsku salu sa 1.000 mesta, gimnastičku dvoranu i teretanu, kao i 28.000 kvadratnih metara „istraživačkog“ prostora. Pošto će se garaža nalaziti pod zemljom, to znači da će 80 odsto okoline okoline koja je sada pod asfaltom moći da bude pošumljeno, objašnjava Foster. Zanimljivo je da će pejzažne arhitekte posaditi drveće koje cveta u raličito doba godine. Biće to trešnje, jabuke, šljive i druge voćke i žbunje.
Struja će se dobijati iz prirodnog gasa, a lokalna električna mreža koristiće se samo u vanrednim situacijama, dok će prirodna ventilacija zamenjivati klima-urađeje. Staklena kontrukcija će imati i solarne ploče jer su arhitekte vodile računa o zaštiti životne sredine.
Zgrada će u prečniku imati oko 1.600 metara, unutrašnjost te „američke krofne“ s rupom u sredini biće široka malo više od 500 metara. Zaposleni će moći da se osveže u kafereriji od 8.000 kvadrata na dva nivoa, sa stolovima i stolicama od čiste hrastovine.
Kada je projekat nastajao, Stiv Džobs je obećao da će sagraditi „najbolji poslovni prostor na svetu, koji će svi dolaziti da vide“. Zasad izgleda je bio u pravu.
