Građevinci, koje je kriza najviše pogodila, poručuju sa sajma građevine da, ako hoćemo da se u Srbiji gradi, a svetske banke finansiraju projekte, moramo da poštujemo zakone i procedure. Privatizacije i stečajevi građevinskih firmi moraju da se privredu kraju, a odgovorni kazne. Cigle i blokove treba da zameni savremena gradnja, koja podrazumeva energetsku efikasnost novih objekata i obnovu starih.
Da li ćemo zaista graditi po meri, i brže doći do auto-puteva i jeftinih kvadrata, videćemo za mesec dana, kada se raspišu najavljeni tenderi. Naše tržište nije veliko, ali je strateški značajno. I zato nam je Evropska unija dozvolila da uradimo bazu podataka svih nekretnina, kako bismo znali kolika ulaganja su potrebna za energetsku efikasnost.
- GIZ je odabrao devet tipičnih modela zgrada u Srbiji, i pomogao da se spoje zakonska regulativa i struka. Obučili smo vaše inženjere, arhitekte, kako bi mogli da izdaju energetske pasoše, ali i kontrolisu investitore pri gradnji – kaže Luc Jarezunski iz nemačke organizacije GIZ.
Iako je kriza desetkovala građevinare, nijedan izlagač nije otkazao učešće na sajmu. Većina naših proizvođača materijala za uštedu energije sada vidi šansu za oporavak.
- Od početka primene regulative, gledajući pokazatelje prodaje naših materijala u Srbiji, mi smo sa nekih 20.000 tona koliko smo imali pre dve i po godine sada proizvodimo 45.000 tona. Veliki deo te proizvodnje iz Surdulice se završava sada i na srpskom tržištu – rekao je Goran Polić iz „Knaufa“.
Perica Jelešić iz preduzeća „Fima Mionica“ kaže da se sa postavljanjem demi-sistema u koji ulazi i stiropor, koji „Fima“ proizvodi, moguće je izvršiti uštedu električne energije od 40 50 posto. Resorno ministarstvo donelo je pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i utvrdilo tačan broj porodičnih kuća koje nemaju izolaciju.
- Preko 80 posto zgrada nije upošte izmalterisano, nema nikakvu izolaciju. Ono što je potrebno je da se te zgrade izoluju s obzirom da se prelazi na naplatu prema isporučenoj energiji oni će shvatiti da će znatno uštedeti ako izvrše izolaciju – kaže Jasminka Pavlović iz Ministarstva građevine.
Nadležni najavljuju i usvajanje uredbe o građevinskim proizvodima da bi se obezbedilo da objekti koje koristimo budu što trajniji. Za projekte energetske efikasnosti „Svetska banka“ spremila je kredit od 100 miliona evra. Ukoliko taj kredit prihvati nova Vlada, obnova i dogradnja starih zgrada bila bi brža i do 40 posto jeftinija od novogradnje.
