Drama građevinaca iz Srbije u Veseloju, kod Sočija, se nastavlja, jer su, posle obećanja da će do kraja nedelje biti isplaćeni i poslati kući, poslodavci promenili mišljenje i ubeđuju ih da se vrate na gradilište. Dvadeset sedam radnika, koji su od letos u Rusiji, pre desetak dana odbili su da se penju na visine bez zaštitne opreme kad je poginuo jedan Čečen. U nedelju je još jedan radnik pao s trećeg sprata.
- Dolazio je direktor personala i obećao da će nas do kraja nedelje vratiti kući, a ujutro je javio da moramo na posao. Pod ovim uslovima ne želimo. Mislimo da su poslodavci u panici jer moraju da plate penale zbog kašnjenja radova, a zahtevi su nerealni jer očekuju da nas 27 završi četiri-pet zgrada za kratko vreme – kaže Saša Cakić.
Oglas
Svakom od njih poslodavac iz Sočija, čiji su vlasnici naši ljudi, duguje 1.500 do 1.800 evra. Odlučni su da se prijave i u imigraciono odeljenje koje će ih automatski vratiti kući. Kroz ruska gradilišta je ove godine prošlo oko 50.000 naših radnika, kaže Duško Vuković, predsednik Sindikata građevinarstva i industrije građevinskog materijala:
- Prave brojke ne znamo, jer od 2002. naše velike firme u Rusiji propadaju, a novi preduzetnici ne dozvoljavaju sindikate. Za pola godine spasli smo prevare najmanje 100 građevinaca kad su im poslodavci nudili da rade za kooperantske firme. Pošto nisu hteli da im daju ugovore o radu, znali smo da je u pitanju prevara – objašnjava Vuković.
Da svi radnici koji su od skora u Rusiji rade "na crno" jasno je i iz dopisa Ministarstva rada. Potvrđeno je da nijedna agencija za zapošljavanje odvano nije vodila građevince: Po zakonu, u zapošljavanju posreduju Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije. Ministarstvo rada izdaje dozvolu za rad agencijama na pet godina s mogućnošću produženja, vodi registar dozvola i vrši nadzor. Trenutno su registrovane 63 agencije i nijedna nije posredovala pri zapošljavanju u Rusiji.
Srpski radnici su praktično prepušteni sebi. Ako uspeju da se domognu zemlje, mogu da tuže prevarantske poslodavce, a mogu da se obrate i Sudu časti Privredne komore. Do sada nijedan radnik nije iskoristio tu mogućnost.
- Prijava za pokretanje postupka dostavlja se tužiocu Suda časti. Ako se okrivljeni i oštećeni sporazumeju mirnim putem, oštećeni ostvaruje zahtev bez vođenja parnice, brzo i efikasno – kažu u Komori.
