Zgrade po Srbiji sve ređe grade domaći radnici. Sve je manje naših građevinara, sve su stariji i sve lakše odlaze u inostranstvo, gde mogu da zarade makar duplo, a neretko i višestruko, veću platu. Na gradilištima u prestonici, ali i drugim gradovima zato je sve više Albanaca, Makedonaca, pa, kažu, čak i - Turaka.
Investitori radnu snagu mogu legalno da dovedu iz inostanstva i da ih angažaju uz ugovor. Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je dužna da odobri angažovanje stranog radnika, ne vodi evidenciju izdatih dozvola po zanimanjima, već po državljanstvu pridošlica. Koliko je onih koji dolaze bez ikakve dozvole, niko ne može ni da utvdi.
- Do 2000. godine samo u Beogradu je radilo 100.000 građevinskih radnika, a svaki grad i opština u Srbiji su imali svoju firmu - objašnjava Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata radnika u građevinarstvu.
- Raspadom tih preduzeća u pljačkaškoj privatizaciji raspalo se građevinarstvo. Sledeći korak je nezainteresovanost mladih da se školuju za ovo zanimanje jer ih čeka mizerna plata, uvek je ispod prosečne, a za nju treba da rizikuju život.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Više puta se desilo da na gradilištima u Beogradu uhvate radnike iz Albanije, Turske i Makedonije i to kako rade na crno. Kako je moguće da je gradnja objekta u centru grada poverena firmi koja ima jednog zaposlenog. Dešavalo se da na kraju radi šesti krug podizvođača. Naši radnici na gradilištima su stariji radnici, čije su firme u stečaju ili su zatvorene. I u ovom trenutku verujem da je 70 odsto radnika na gradilištima na crno.
Goran Rodić iz Građevinske komore potvrđuje da objekte po Srbiji grade radnici iz raznih zemalja u kojima se zarađuje još manje nego u Srbiji.
- Ima legalnih radnika, za koje važe isti uslovi kao i za domaće, ali ima i onih koji rade na divlje - objašnjava Rodić.
- I to je opasno. Ima tu i migranata. Uskaču Avganistanci, Palestinci.
U građevinskoj industriji mi smo desetkovani, ostali smo bez zanatske elite. Nema keramičara, molera, gipsara, tesara. Čitava zanatska elita je otišla. Ko god mrda otišao je u Zapadnu Evropu. Rade u Švedskoj, Nemačkoj, sa kojom imamo i sistem detašmana. Mi smo na ovo upozoravali pre deset godina. Neće imati ko da nam održava puteve i mostove.
U Građevinskoj školi u Beogradu ove godine su uspeli da oforme odeljenja svih profila, ali to nije tako veliki broj dece. Svega dva profila broje 30 učenika, dok je u ostalima po 15 đaka.
- Mi za svakog đaka moramo da nađemo podršku privrede, i mi to uspevamo - objašnjava Dragana Radovanović, direktor škole. - Interes privrede je i veći, ali nije toliki interes đaka. Verujem da je to delom i zbog roditelja. Među njima nema interesovanja. A dobar majstor i u Srbiji može dobro da živi. Čuju se priče da rade za 800 dinara čitav dan. Ali to je nekvalifikovana radna snaga. Kvalifikovani radnici, naši đaci, mogu da zarade više. Najveći interes je za rukovaoce građevinskim mašinama i za keramičare.
