Možda nijedno pitanje ne suprostavlja arhitekte i urbaniste protiv sebe više nego rebus oko postavke solarnih panela u istorijskim okruzima. Građansko-orijentisani liberali bi trebalo da budu i za obnovljive izvore energije i očuvanje graditeljskog nasleća i starijih, obično gušćih i prijateljskih stambenih okruga. Ali kada vlasnik kuće želi da stavi solarne panele na svoj krov, te vrednosti mogu biti sukobljene.
Tenzija između očuvanja arhitektonskih znamenitosti i povećanja energetskog očuvanja postoji već decenijama. Prema podacima Nacionalnog fonda za očuvanje graditeljskog nasleđa (National Trust for Historic Preservation) SAD-a, tenzija je prvo započela kada su vlasnici postavili nove dvostruko-zastakljene prozore, ali je ona postala sve češća u poslednjim godinama kako kućna tehnologija za proizvodnju čiste energije postaje sve dostupnija.
Solarni paneli su prva tehnologija stvaranja energije koja uživa prodor na masovno tržište, pošto su nedavno postali dovoljno jeftini za vlasnike koji ih postavljaju u sve većem broju. Nove kompanije kao SolarCity nude vlasnicima kuća priliku da dobiju besplatnu instalaciju i podelu uštede na računima za struju, u suštini iznajmljivanje panela bez plaćanja.
Kao rezultat toga, instalacija panela na kućama je porasla dramatično: 76 odsto u 2012. godini u odnosu na raniju godinu, navodi se u izveštaju Udruženja proizvođača solarnih tehnologija, dok je prosečna cena solaranog sistema opala za 27 odsto.
Oglas
Ovo je neminovno dovelo do sukoba sa udruženjima za zaštitu građevinskog nasleđa. Pravila istorijskog očuvanja su manje oštra za objekte koji samo doprinose istorijskom karakteru nekog kraja, nego za objekte koji su sami zaštićeno kulturno dobro. U istorijskim okruzima, često ne postoji neko posebno uputstvo o solarnim panelima, ostavljajući odluku na komisijama za očuvanje istorijskog nasleđa. Oni često jednostavno kažu da su pravila ista kao i za svaki novi krovni dodatak.
Ali, standardi za krovne dodatke variraju u zavisnosti od lokacije. U Vašingtonu, SAD, na primer, dodatci na krovu zaštićenih objekata ne smeju biti „izrazito vidljivi“ sa ulice. To je manje-više norma u mnogim gradovima. Ali kako definisati vidljiv? U gradu Glen Ridž, Njujork, krovni solarni paneli su odbijeni, a na fotografijama deluju jedva primetni.
Čak i u okviru jednog grada, neki istorijski okruzi su više čuvani od drugih. U vašingtonskom Džordžtaun naselju, solarni paneli moraju da prođu inspekciju od strane komisije susedstva, kao i od gradske službe.
Kada se planovi postavke solarnih panela nađu pred komisijama za istorijsko očuvanje u starijim gradovima na Istočnoj obali SAD (gde su istorijski okruzi uglavnom sastavljeni od kuća u nizu sa ravnim krovovima) oni su obično odobre, iako ponekad putem pregovora i modifikacija.
Solarni paneli na ravnim krovovima su obično nevidljivi sa ulice, pošto sada tehnologija omogućava da paneli leže ravno umesto da stoje uspravno. Istorijske kuće u nizu često imaju parapete koji blokiraju poglede na krov, a kada je potrebno, oni ponekad mogu biti prošireni ili dodati kako bi se sprečila vidljivost solarnih panela sa ulice.
Dakle, sukob između istorijskog nasleđa i solarnih kolektora se obično javlja u istorijskim zajednicama sa kućama prigradskog ili gradskog stila koje su slobodnostojeće i imaju malo strmije krovove. U Vašingtonu, predlog postavke solarnih panela na prednjem nagibu krova kuće u istorijskom naselju Klivlend park je odbijeno 2012. godine od strane Komisije za očuvanje građevinskog nasleđa Vašingtona (D.C.’s Historic Preservation Review Board).
Vlasnik zgrada je tvrdio da je zato što je njegova kuća okrenuta ka jugu, nije ekonomično postaviti solarne panele osim ako se ne postave na prednjem nagibu kuće, odakle su neminovno sasvim vidljivi, osim što su niskog profila u smislu da su crni i položeni. Komisija je izjavila da je ponudila kompromis da vlasnik zgrade postavi solarne panele na drugom mestu na svom imanju.
U Njujorku nova instalacija mora biti „pristojna“, što je definisano kao nešto što „ne utiče na istorijski izgled zgrade“. To može zvučati više restriktivnije, ali pošto dozvoljava vidljivost, možda i nije toliko strogo. Njujork, pošto ima toliko mnogo istorijskih visokih zgrada, se odavno pomirio sa modernim mehaničkim instalacijama na krovovima.
„Bez vodotornjava, Spajdermen ne bi mogao da se kreće okolo“, šali se Sajmon Benkof (Simeon Bankoff), izvršni direktor Saveta za istorijsko očuvanje (Historic Districts Council). „Videli smo dosta mehaničkih inovacija koje su nam se desile. Dešavalo se da slučajevi postavke solarnih panela idu na javne rasprave i nikada ih oni (Zavod za očuvanje spomenika kulture) nisu direktno odbacili. Mnogo češće umesto ne kažu: „U redu, ako ih potisnete malo ka zadnjem delu zgrade ili ako podignete parapet malo.“
Očuvanje graditeljskog nasleđa mora ponekad da se suoči sa zakonima koji podstiču vlasnike kuća da usvajaju tehnologije obnovljive energije. U Kaliforniji, Zakon o solarnim pravima (Solar Rights Act) iz 1978. godine zabranjuje narazumna ograničenja solarnih energetskih sistema.
To izgleda da vezuje ruke ljudima koji se bave zaštitom nasleđa, ali oni kažu da vlasnici koji razmišljaju o postavljanju solarnih panela često dolaze do njihovih lokalnih komisija pitajući za savet, jer žele da očuvaju karakter njihove zajednice. (Oni takođe ne žele da izgube svoj istorijski status, koji je neophodan za dobijanje državnih poreskih kredita za obnavljanje istorijskih imanja.)
Kalifornijski zavodi za zaštitu su postali veštu u šetnji vlasnika kroz alternative krovnih solarnih panela. Energetski pregledi, na primer, često pokazuju da se približno ista ušteda energije može postići kroz skromnije mere kao što je ponovo zaptivanje prozora.
„Možete kupiti udela neke solarne farme i dobiti isti poreski kredit kao da ste stavili panele na vaš krov“, kaže Milford Vejn Donaldson, predsednik Saveznog savetodavnog veća Zavoda za zaštitu istorijskog nasleđa. „Usmeravamo ih na alternativne instalacije, kao što je stavljanje kolektora na zemlju umesto na krov, usvajanje solarnih panela koji liče na crep, solarne panele koji izgledaju kao svetlarnici bi takođe bili prikladni za aspekta istorijske zaštite. Mislim da sada ljudi mogu dobiti najbolje iz oba sveta.“
Ponekad se pravila istorijskog očuvanja modifikuju zbog postavke sistema za obnovljivu energiju, kao u Sent Luisu, koji je popustio pravilo da novi krovne isntalacije moraju da budu nevidljive. Solarni paneli će biti odobreni ako su „vizuelno kompatibilni“, i zavod mora da odobri panele koji moraju da gledaju ka ulici kako bi bili efikasni kada se učine svi napori za smanjenje vizuelnog prisustva instalacije.
„Mnogo zajednica traži izuzetke za solarne panele“, kaže Stiven Kalkot, službenik Zavoda za zaštitu spomenika Vašingtona. „U nekim sredinama zavodi uspostavljaju preciznije uputstvo za solarne panele ili održivost: u suštini prizanje od strane tih zajednica da pitanja vezana za održivost moraju imati sopstvene standarde. Druge zajednice kažu: 'Oni su kao bilo koja druga promena i oni morjau biti diskretni.' Nije da oni neće biti odobreni, ali oni moraju da prate uputstva koja postaje kao za bilo koju drugu izmenu na zaštićenom obejktu.“
Sami stručnjaci koji se bave zaštitom graditeljskog nasleđa su podeljeni po pitanju koji je pravi pristup. „Ako bismo uspeli da svaka komisija ažurira svoje uputstva kako bi pružili određene smernice vlasnicima objekata koji žele da postave solarne panele, to bi bilo fantastično“, kaže Kimberli Kolz (Kimberly Kooles), koja je radila u Nacionalnom fondu za očuvanje graditeljskog nasleđa.
Ali neki stručnjaci tvrde da ne treba praviti posebne ustupke za solarne panele kada se tehnologija stalno menja. I oni se plaše presedana koji bi mogli poslužiti i drugim instalacijama sistema obnovljivih energija, kao što su vetrenjače, koje bi mogle biti daleko remetujuće od solarnih panela. Čim instalacija vetroturbina na krovu postane ekonomična, sukobi će početi iznova.
