Srbija može da privuče oko 700 miliona evra investicija samo izgradnjom vetroparkova u naredne tri godine, pod uslovom da Vlada ne smanji fid-in tarife koje trenutno iznose 9,5 evrocenti po kilovat-satu.
Investitori rade u Srbiji na razvoju svojih projekata već nekoliko godina i, ukoliko se usvoje fid-in tarife sa kojima je moguće finansirati ove projekte, gradnja može početi već sledeće godine. Da su na pomolu značajne investicije u vetroparkove ukoliko Vlada Srbije ne smanji ovu vrstu podsticaja, govori i to što, primera radi, Srpsko udruženje za energiju vetra čije su članice "Continental Wind Serbia" (CWS), "MK Fintel Wind", "Energowind", "Electrawinds" i "WindVision", želi da investira do 1,5 milijardi evra u sledećih pet-šest godina u vetroparkove instalisane snage od preko 1.000 W.
Pri tome, 450 MW struje dobijene iz vetra, koliki je trenutni limit određen od strane Vlade Srbije, uvećao bi račune za struju za minimalnih 2-2,25% i to veoma postepeno u periodu od 2015. do 2017. godine, a do 2017. godinecena struje će svakako biti značajno veća zbog evropske direktive o zatvaranju elektrana na ugalj i njihovom zamenom modernim elektranama baziranim na čistijoj proizvodnji. Tada bi u suštini "dodatni" trošak vetra sasvim izvesno bio nula što se tiče cene struje za potrošače.
Srbija bi u narednih četiri-pet godina mogla 10% svoje energije da dobija iz vetra. Zemlje kao što je Danska već oko 30% svoje energije proizvode iz vetra, a do 2020. godine imaju plan da polovina ukupne energije dolazi iz vetra.
