Opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden u pitanje, jer ne dobijaju predviđena sredstva, pošto je ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine prestalo i finansiranje, upozoravaju predstavnici reciklažne industrije.
Proizvođači i uvoznici baterija, akumulatora, ulja, električnih i elektronskih proizvoda, već više od dve godine obavezni su da plaćaju ekološku taksu kojom se preko Fonda za zaštitu životne sredine finansirala i reciklažna industrija.
Posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine prestalo je i finansiranje, time je opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden u pitanje, jer ne dobijaju predviđena sredstva, upozoravaju predstavnici reciklažne industrije.
Prošle godine od ekološke takse naplaćeno je oko šest milijardi dinara. Od toga tri četvrtine sredstava dobio je Fond za zaštitu životne sredine, dok je ostatak sredstava raspoređen lokalnim samoupravama.
Kako je pre dve godine predviđeno Uredbom novac od ekološke takse uplaćuje se u Fond za zaštitu životne sredine, a sredstva su namenjena razvoju reciklažne industrije.
Predsednik Udruženja operatera industrijskog i opasnog otpada "Hrabri čistač" Miodrag Mitrović kaže da su članice dobijale sredstva, ali je ukidanjem fonda prestalo i finansiranje, taj sistem ne bi mogao da funkcioniše da nema podsticajnih sredstava.
- Sistem reciklaže i prikupljanja nigde u Evropi ne funkcioniše bez podrške države - naveo je Mitrović.
Nikola Egić iz "BiS reciklaža" kaže da su tokom 2012. godine prepolovili broj zaposlenih, što je veći problem, a trebalo je da se sakupi mnogo više otpada i da se tretira.
- Kad izvezemo opasan otpad potrebno je da imamo dozvolu, da pokrijemo transportne troškove da platimo operateru u inostranstvu tretman i mi to odrađujemo uredno. Problem je što priliva sredstava nema, problem je što ne znam do kad možemo ovako da funkcionišemo - rekao je Ergić.
U nadležnom ministarstvu se kontrolišu ugovori sklopljeni sa preduzećima za reciklažu, a neki su već i stopirani. Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović rekla je da će ta preduzeća dobiti ono što je po zakonu, svoju taksu, ali će se isto tako voditi računa gde oni potroše taj novac.
Prema njenim rečima, nije samo stvar u tome da država da taj novac, stvar je u tome i gde ste ga potrošili.
- Tu je bilo takođe puno problema. Reciklažni centri nisu radili onako kako je to bilo po zakonu i zbog toga čak i postoje čak i stopiranja određenih ugovora koje mi pregledamo, jer ako već dobijaju novac moramo da znamo gde taj novac odlazi - istakla je Mihajlovićeva.
Problem reciklažnih preduzeća je i to što ne postoji organizovan sistem prikuplanja otpada. U Srbiji se reciklira svega oko deset odsto otpada, dok je evropski standard oko 80%.
