Novi Zakon o komunalnim delatnostima u totalnoj je suprotnosti sa zahtevima i predlozima komunalaca, lokalnih samouprava i građana koji su o nacrtu tog propisa uzaludno raspravljali puna dva meseca, istaknuto je na jučerašnjoj sednici Udruženja komunalno-stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Vojvodine.
Velika dilema za komunalce je kako izjednačiti cenu vode za sve potrošače – što podržava i ovaj propis i Zakon o zaštiti potrošača – i to uskladiti s projektovanom inflacijom za iduću godinu od 3,6%.
Cena vode koju plaćaju privreda i budžetski korisnici je dva do dva i po puta veća od one koju plaćaju građani. Zato komunalci pitaju kako da se usklade tako veliki rasponi, jer ako bi se cena vode koju plaćaju građani izjednačila s privredom, onda bi je trebalo udvostručiti, što je nemoguće u odnosu na projektovani rast cena. S druge, pak, strane – pošto cene vode nisu ekonomske – nezamislivo je i da se prepolovi cena koju plaćaju privreda i budžetske ustanove.
Komunalci su se složili u tome da je ova oblast priklještena pravnim haosom, počev od toga da nemaju ni vlastito ministarstvo već su rasuti u šest resora, od prostornog planiranja i životne sredine, do lokalne samouprave i finansija gde se kroje cene. Sekretar Udruženja u PKV-u Stevo Bobić ocenio je da Zakon o komunalnim delatnostima ima duboke korene u globalnoj sferi oko trke za prirodne resurse jer se od zemalja poput Srbije traži restrukturiranje komunalnih preduzeća, pod kojom šifrom se krije privatizacija resursa koji život znače.
Da bi se ostvarila ideja globalista, Bobić kaže da je u Srbiji donet set zakona, kao što je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i drugi. On je podsetio na to da su izvori vode u Boliviji predati jednoj američkoj kompaniji pa se narod digao na ustanak da se to vrati. U Italiji je sproveden referendum o privatizaciji vodovoda, a rezultat je bio odbijanje zahteva.
Sekretar Udruženja u Privrednoj komori Srbije Branimir Ljumović istakao je da bi se privatizacija pojedinih javnih preduzeća kosila s minimumom zaštite javnog interesa, s nacionalnim i bezbednosnim interesom zemlje. On je rekao da je novi zakon donet u skladu s mapom puta u EU, što nije sporno, međutim, problem je u tome što je neprihvatljivo definisan sadržaj propisa.
Ljumović je opomenuo i lokalnu samoupravu i komunalna preduzeća na to da kod eventualnih sklapanja ugovora o javno-privatnom partnerstvu budu veoma oprezni i angažuju pravne stručnjake, da ne prođu kao budimpeštanski vodovod, u kojem su, prilikom namere da ga vrate, shvatili da bi otkup, odnosno raskid ugovora, bio necelishodniji od loše privatizacije.
Pošto je logika svakog kapitala profit, Ljumović kaže da je u Evropi promenjeno razmišljanje o privatnom vlasništvu, pa Engleska želi da nacionalizuje železnicu, a Pariz vodovod. Zato poručuje organima lokalne vlasti da ne žure s odlukama. U vezi s tim, predsednik Pokrajinskog sindikata komunalaca Milorad Kotur smatra da bi lokalne vlasti trebalo da obavljanje komunalne delatnosti i u narednih pet godina povere postojećim preduzećima, dok se cela situacija ne iskristališe.
|
Pošto je vlasnik JKP-a njihov osnivač – lokalni organ vlasti – na sastanku je istaknuto da se još uvek ne zna šta pripada preduzeću, a šta osnivaču jer nije sve finansirano iz budžeta, deo infrastrukture finansirali su i građani, a ulagala su i preduzeća. Upozoreno je na to da se taj problem mora rešiti pre nego što se komunalna delatnost nekome poveri. |
Povezane vesti:
