Svetska meteorološka organizacija (World Meteorlogical Organizazion - WMO) saopštila je juče da je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dostigla rekordan nivo, a koncentracija CO2 povećana je za 39% u odnosu na početak industrijalizacije 1750. godine.
Podaci WMO za 2010. godinu pokazuju da je koncentracija CO2 dostigla 389 ppm - milionitih delova, dok je sredinom XVIII veka iznosila oko 280 ppm. Ova koncentracija CO2 značajna je jer gasovi zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi.
Džeremija Lengoasa (Jeremiah), zamenik generalnog sekretara WMO objasnio je da je emisija CO2 odgovorna za 80% povećanja koncentracije štetnih gasova ističući da se efekti na klimu ispoljavaju kasnije od same emisije. "Imajući ovo u vidu, čak i ako emisija u celom svetu preko noći prestane, ova koncentracija u atmosferi će ostati decenijama zbog dugog života gasova sa efektom staklene bašte", kazao je Lengoasa.
Krajem novembra, pregovarači iz svih zemalja sveta okupiće se u Južnoj Africi da bi pokušali da usaglase korake za sprečavanje najtežih posledica klimatskih promena do kojih će, smatraju istraživači, doći kada koncentracija štetnih gasova dostigne 450 ppm. Sadašnjim tempom, to bi moglo da se dogodi u narednih nekoliko decenija, iako neki borci za zaštitu životne sredine i ugrožene zemlje smatraju da je svet već prešao opasnu tačku od 350 ppm i da to mora nekako da se preokrene.
WMO je saopštila da je povećanje koncentracije CO2 od 2,3 ppm od 2009. do 2010. godine predstavlja ubrzanje u odnosu na povećanje od prosečnih 1,5 ppm tokom devedesetih godina XX veka. Na koncentraciju štetnih gasova utiče i smena godišnjih doba, pa leti biljke upijaju CO2 iz atmosfere, dok zimi koncentracija tog gasa raste zbog mirovanja drveća i drugih biljaka.
Koncentracija CO2 je od 1750. godine povećana 39%, azot - oksida 20, a metana 158%, saopštila je WMO. Kao glavni uzročnici tog povećanja, u izveštaju se navode spaljivanje fosilnih goriva, krčenje šuma i upotreba veštačkih đubriva.
