Na početku grejne sezone, kao i svake godine, rasplamsavaju se rasprave u javnosti o neophodnosti povećanja učešća biomase u proizvodnji toplotne, pa i električne energije. Smanjili bismo uvoz milion tona mazuta kada bismo koristili samo trećinu biomase.
U Srbiji, nakon skidanja ratarskih useva, ostane 20 miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina. Deo se usitnjava i zaorava da bi se zemljištu vratile neophodne organske materije, zatim kao prostirka u stočarskoj prozvodnji, a malo, svega 2%, kao energenti za proizvodnju toplotne i električne energije. Veliki deo organske mase poljoprivrednici, nažalost, spaljuju.
Profesor Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu Miladin Brkić predlaže da se trećina tih sirovina iskoristi za energetske potrebe. "Može da se koristi u balama, u specijalno napravljenim ložištima koja mogu da prime te bale velikih dimenzija. Upakovana biomasa može da se koristi i u obliku briketa. Najsavremeniji način korišćenja energije iz biomase je upotrebom peleta", naglašava Brkić.
|
Svakako da postoji prostor za unapređenje ove oblasti. Novi Zakon o energetici nema pratećih akata. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima EU u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. Potrebno je kažnjavati paljenje biomase na njivama. Treba osnivati fondove za korišćenje obnovljivih izvora energije na nivou Republike, Pokrajine i lokalne samouprave. Republička Vlada pomogla bi smanjenjem poreza i carina za nabavku i ugradnju opreme za korišćenje biomase u energetske svrhe. Neophodno je formirati tržište upakovane biomase: u obliku bala, briketa i peleta, kao što je to pre osam godina učinila EU. |
Poslednjih godina u Evropi, peleti su se kao energenti naročito raširile budući da se u ložišta mogu ubacivati mehanizovano, a ceo proces je automatizovan.
Ali, i pored velikog potencijala, samo nekoliko preduzeća u Vojvodini proizvodi pelete.
Vojvodinapelet, Novi Sad taj energent proizvodi tri godine. Prema rečima Darka Trbića, kao sirovinu koriste pšeničnu i sojinu slamu, heljdine i suncokretove ljuspice, kao i piljevinu od bukve i hrasta koja ostaje nakon izrade parketa. "Trenutna cena je od 120 do 150 evra po toni, a ima tendenciju rasta. Kupci su uglavnom domaćinstva. Postoji velika zainteresovanost stranih kupaca za našim peletama, ali za izvoz nam treba pomoć pokrajinske ili republičke administracije", objašnjava Trbić.
Profesor Brkić smatra da bi, uz podršku države i povoljne kredite, udruženi poljoprivrednici mogli da ostvare značajan prihod. "Vlada je 2009. donela uredbu za korišćenje biomase za proizvodnju električne energije. Iz tih izvora svaki kilovat-čas država plaća 16 evro centi. To je znatno skuplje od sadašnjih pet evro centi koliko košta kilovat-čas dobijen u našim termoelektranama. To je mogućnost za značajnu zaradu, posebno u regionima u kojima ostaje puno biomase nakon skidanja useva", zaključuje prof. Brkić.
Naravno, deo odgovornosti za postojeće stanje snose i sami poljoprivrednici pošto mnogi odlučuju da slamu zapale, a kada se kupci pojave za tonu traže 50 evra.
