Ojađene banke?

10.11.2011. | Marijana Avakumović/Jovana Rabrenović | Politika

Upućeni tvrde da je sasvim izvesno da banke neće moći da izvuku novac koje su kroz kredite od 130 miliona evra dale Milu Đuraškoviću i putarskim preduzećima njegove Nibens grupe. Banke, iz samo njima znanih razloga, ne žele da saopšte koliki će im biti gubitak na ovom poslu.

Upućeni tvrde i da su neke banke, opet iz njima znanih motiva, odbile da preduzeća budu restruktuirana, što je podrazumevalo reprogram duga na 10 godina, period u kome se očekivalo da ova preduzeća otplate zajmove. Odlaskom u stečaj, prognozira se, mogu da izvuku tek 10% pozajamljenih para.

Banca Intesa nedavno je, kao glavni poverilac, odbila plan restruktuiranja PZP Niš. Budući da je ovo preduzeće praktično vlasnik svih ostalih iz grupe, neizvesno je da li će i njima banke odobriti resruktuiranje.

Već su se javile sumnje da banke, koje su prvo dale, pa odbile saglasnost na restruktuiranje, zapravo čiste tržište za dolazak nekog novog i to stranog igrača koji bi preuzeo njihove poslove. Onda se nameće pitanje da li će taj neki novi igrač bankama nadoknaditi uložene novce.

Pošto ne mogu naplatiti dug ni iz založene imovine, menica i obezbeđenja državnim plaćanjima, gubitak banaka je neminovan. U slučaju nekih kredita, za neke od njih, sredstva obezbeđenja stavljena su na novac koji država uplaćuje putarima za izvedene poslove. To znači da ih putari praktično nisu ni videli, jer ih je banka automatski skidala ili će ih skidati sa računa kada prispeju.

Na primeru kredita datih PZP Niš može se videti koliko se banke nisu dobro obezbedile zalozima. Na poslovnoj zgradi niškog preduzeća četiri banke su stavile četiri hipoteke u vrednosti od po milion evra. Ukupno četiri miliona evra. Budući da objekat mora da bude dva puta vredniji od vrednosti kredita, proizlazi da pomenuta zgrada u Nišu vredi čak osam miliona evra. Nišlije će se na ovu računicu najverovatnije nasmejati, jer se radi nereprezentativnom objektu od nekoliko stotina kvadrata koji vredi 300.000 do 400.000 evra. Kako se onda moglo desiti da su je procenitelji, četiri banke digli na čak osam miliona evra?

Lakoću bankarskog odobravanja milionskih kredita Đuraškoviću i putarima, sagovornik dnevnog lista Politika, koji je želeo da ostane anoniman, objašnjava sasvim drugačijim ekonomskih prilikama, u periodu kada su krediti odobravani od 2005. do 2008. godine. "To je bilo vreme ekonomskog rasta. Optimizma. Banke su imale novca. Njihove centrale su im stavile pozamašne svote na raspolaganje i one su gotovo jurile klijente da ispune svoje budžete, a ne oni njih. Sada se vidi da su novac zajmile preko realne, odnosno današnje vrednosti tih poslova i nekretnina. Ne isključujem ni malverzacije u samim bankama. Javna tajna je da se krediti odobravaju uz proviziju onome koji to omogućava", kaže ovaj stručnjak, dodajući da banke nisu odobravale kredite putarima samo zato što su radili za državu, već su računali i na visoku stopu profitabilnosti u ovom poslu.

Nedavno je jedan od bankara novinaru Politike objasnio da su putari bili dobre platiše i da se u bankarskom svetu tretiraju kao mali bogovi (V. link na kraju teksta). Preduzeća Nibens grupe učestvovala su sa 40% u putnoj privredi Srbije i imale godišnju realizaciju poslova od oko 150 do 200 miliona evra.

Problem je sada, prema rečima Politikinog sagovornika, u tome što banke ne žele da priznaju sopstvenu alavost. Drugim rečima, ne žele zvanično da kažu da su njihova potraživanja nenaplativa, da restruktuiraju dug, smanje glavnicu i kamatu.

"Glavni menadžer ne želi da mu u biografiji piše da je za vreme njegovog mandata banka ostvarila gubitak. Time što odlaže da minus zavede u knjigama, za sebe obezbeđuje bonus, godinu dana dobre plate i ostale pogodnosti, bez obzira na to što će knjigama i dalje stajati da je to potraživanje realno naplativo. Za bankare je presudan datum 31. decembar kada zatvaraju knjige i zato ne treba očekivati skoriji rasplet putarskih problema. Ipak, neće to moći zauvek da se odlaže", mišljenja je ovaj stručnjak.

Ovom mrcvarenju pogoduje, smatra, i politički trenutak u Srbiji - dolaze izbori. Važan je socijalni momenat, jer putari ne primaju platu mesecima zbog čega protestuju pred Vladom Srbije i banke se nadaju da će država uskočiti i platiti neki deo njihovog duga.

"Problem je što nijedna banka neće da smanji svoja potraživanja prema bilo kom preduzeću. To nije odgovorno ni prema akcionarima banke ni prema klijentima, a ni celokupnoj ekonomiji", objašnjava dodajući da će slučaj putarskih preduzeća po mnogo čemu ličiti na grčki scenario, po kome su privatne banke morale da im otpišu 50% duga.

Bankari, najveći kreditori putara, nisu raspoloženi da javno govore o svojim zajmovima Nibensu.

Međutim, Zdravko Krunić, član Izvršnog odbora Societe Generale banke, potvrdio je da je ova banka jedan od manjih kreditora preduzeća iz Nibens grupe. "Gotovo celokupan iznos kredita je odobren za finansiranje već izvedenih radova po narudžbini državnih i opštinskih institucija i obezbeđen zalogom potraživanja od njih. I pored toga što naplata našeg kredita praktično ne zavisi od uspešnosti restruktuiranja Nibens grupe, već od naplate založenih potraživanja o roku dospeća, mi podržavamo svaki dogovor i mogućnost za uspešan oporavak grupe u cilju rešenja nagomilanih socijalnih problema, kao i eliminisanja negativnog uticaja na bankarski sistem", izjavio je ovaj bankar.

Milutin Nikolić iz konsultantske firme Citadel smatra da je za preduzeće bolje da bude restruktuirano. "Takva firma više vredi nego što joj je vrednost u likvidaciji. Logičnije je da banke prihvate restruktuiranje, jer im se omogućava veća vrednost. Restruktuiranje je bolje od stečaja. Za svaku firmu postoji rešenje, a koliki nivo duga za nju je realan, a koliki mora da se otpiše, stvar je pregovara", objašnjava Nikolić.

Povezana vest:

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Zvezdan 23.02.2021.
Ovo je samo zanimljivost za nas. Naše zelen...
Куриња 17.02.2021.
Када креће са радовима?
Sulja Besir 09.02.2021.
Jeli radite u Austriju imamo 270 m2 tarasei...
Saurus 08.02.2021.
Liči na bledu kopiju Karađorđevog trg u Bat...
DARKO 08.02.2021.
Stanovnici naselja Stepa Stepanović NEĆE "m...