Duško Radović se još pre više od dve decenije pitao: "Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju." Njegove reči su i danas aktuelne. Posle više od pola veka, koliko se planira izgradnja ove vrste prevoza, Beograd još uvek ima više projekata nego metara metro-linije.
Još iz 1950. godine datira prvi pomen beogradskog metroa, kao visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema, kada je po Generalnom urbanističkom planu zamišljeno da se postojeća železnička pruga koristi kao metro koji bi povezivao Rumu i Smederevo, i Pančevo i Obrenovac. I ova ideja, kao i mnoge posle nje, bila je napuštena zbog nedostatka novca.
Prvi koraci ka dobijanju metro-sistema napravljeni su za vreme mandata predsednika Skupštine grada Branka Pešića. Projekat koji je nosio potpis Direkcije za metro napravljen je 1972. godine. Te godine je osnovan i Sektor za metro koji je vodio arhitekta Branislav Jovin. Sektor za metro, koji je zapošljavao 150 stručnjaka, ispitao je trase i sačinio idejne projekte. Urađena su i geotehnička i geodetska istraživanja.
Oglas
Kao urbanistički i ekonomski najpovoljnija, nakon što je razrađen niz mogućih rešenja, izdvojila se varijanta sa pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, koja je objavljena po prvi put u dokumentu Planerske postavke 2000. godine iz 1975. godine. Prva faza predviđala je dve linije na trasama od Zemuna do Vukovog spomenika i od Kalemegdana do Autokomande, s tim da bi ove dve linije kasnije imale i produženje do Malog Mokrog Luga, odnosno do Banovog brda.
Metro je, prema ovom planu, trebalo da ima kapacitet od oko 40.000 putnika na sat u jednom smeru, a vozila bi išla brzinom između 30-40km/h.
Studije i planovi su menjani nekoliko puta tokom sedamdesetih godina, a Sektor za metro u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa sarađivao je na arhitektonskim i inženjerskim rešenjima za prvu etapu gradnje.
Međutim, prevelike ambicije su, kao i uvek, uslovile finansijske probleme, pa se posle godina rada na projektu Metro Beograd, godine 1982. definitivno odustalo od njegove izgradnje.
Istovremeno, lansiran je plan Tramvaj za XXI vek, prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili - tramvaji gradskog saobraćaja. Radoje Stefanović, predsednik Izvršnog odbora Grada rasformirao je Sektor za metro i novac uložio u tramvaj.
Ideja o izgradnji metroa bila je na čekanju do 1997. godine kada je ponovo afirmiše gradonačelnik Zoran Đinđić. Međutim, i ova priča je propala da bi se ponovo aktuelizovala posle 2000. godine kada je u opticaj ušla i ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.
Studije i investitori su se nizali tokom poslednjih deset godina. Dogovori su vođeni sa Austrijancima, Nemacima, Špancima, Rusima i Kinezima, a od prošle godine u igri su i Francuzi, čije preduzeće Egis Rail radi na studiji izvodljivosti, odnosno idejnom projektu prve linije od Tvorničke do Ustaničke ulice.
Ostaje da se nadamo da će za dve godine Beograd, posle više od pola veka prestati da radi na studijama i projektima i početi da gradi prvi metar prve metro linije.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Ekonomsko-društveni aspekti izgradnje lakog metroa. Slučaj prve trase lakog metroa od Ustaničke ulice do Tvorničke ulice
- Petogodišnja strategija razvoja Beograda: aerodrom, metro, mostovi
