Ukoliko država domaćem konzorcijumu, koji gradi severni krak Koridora 10, ne prizna i ne plati dodatne troškove na ime poskupljenja materijala, poput nafte i bitumena, čija je cena u poslednjih godinu dana skočila za 40%, naši putari biće u debelom minusu. Na zaradu svakako nisu ni računali, jer treba namiriti i poslovne banke od kojih su podigli zajam kako bi praktično kreditirali državu, pošto je to bio jedini način da dobiju posao. Ali, nadaju se bar nuli.
Od ukupno gotovo 10 milijardi dinara, kolika je ugovorena vrednost radova, učešće države je 35%. Ostatak novca, prema ugovoru, morali su da obezbede sami izvođači (Putevi Užice, Planum, Borovica, PZP Beograd), a svaku ispostavljenu fakturu investitor im plaća na odloženo u roku od 30 meseci. To praktično znači da će za radove, koje treba da završe do 30. avgusta ove godine, novac dobiti tek u februaru 2014. godine.
Država je završetak Koridora 10 proglasila za prioritet i već 2 godine kao svoj veliki uspeh navodi zatvorenu finansijsku konstrukciju za ovaj kapitalni projekat. Krediti su obezbeđeni, a deo sredstava planiran budžetom. Ali, s obzirom da država finansira samo severni krak Koridora 10, a da je u tom poslu kreditiraju izvođači, izgleda da su se kapitalni rashodi pretočili u javnu potrošnju - plate, penzije...
"Strane firme su orijentisane na radove, koji se finansiraju iz kredita, gde je siguran novac i samo se na tim tenderima i pojavljuju", kaže za Novosti Ratomir Todorović, generalni direktor Planuma. "Nama su tu, zbog preoštrih kriterijuma, vezane ruke. Zato se i pojavljujemo kao konzorcijum, jer pojedinačno većina domaćih firmi ne ispunjava uslove poput godišnjeg obrta od 60 do 70 miliona evra, ili za mostove recimo da je godišnje urađeno 20.000 kvadrata mostova ili za tunele godišnje po kilometar... A, kako moramo da zaposlimo radnike, dolazimo u situaciju da kreditiramo državu, da zarade nema, ali to je jedini način da dođemo do posla i referenci u svojoj zemlji."
