Posle najava o zatvaranju nuklearki, Evropska unija i finansijski podstiče razvoj obnovljive energije i energetske efikasnosti. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da će se to videti već krajem meseca, u predlogu budžeta.
Od jednog posečenog drveta ostane 20% neiskorišćene drvne mase. Nije zanemarljiv ni poljoprivredni otpad koji uglavnom završi na deponijama ili u rekama. Šteta je dvostruka - zagađuje se okolina, a veliki energetski potencijal propada.
"Procene kažu da je to 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte. Taj podatak nam odmah govori koliko bi nafte sa tim potecijalom biomase zamenili, a ima i procena koje govore da je on i veći", kaže Dragoslava Stojiljković, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Da može, primer su Beogradske elektrane - 9 kotlova već 3 godine greju stanove na pelet i briket. Ugalj su kažu bez dodatnih ulaganja zamenili biomasom. Najveća dobit je smanjenje štetnih gasova.
"To najbolje mogu da potvrde stanari, naši korisnici koji žive u neposrednoj blizini takvih kotlarnica. Bukvalno smo imali primere da grejna sezona počne, a oni kažu da ne vide da toplana radi, ne vidi se dim, a u stanovima je toplo", kaže Radmilo Savić, izvršni direktor Beogradskih elektrana.
Zamena gasa biomasom za sada je neisplativa, jer zahteva investicije. Ali to je idealna alternativa za 8 srpskih toplana koje rade na mazut. Posao otežava to što i pored Akcionog plana još nema državnih standarda i subvencija za biomasu.
Pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac kaže da je novim Zakonom o energetici predviđeno je da se stimulacije za toplotnu energiju svedu na nivo lokalnih samouprava.
Ipak, u zemlji je već otvoreno nekoliko fabrika koje proizvode pelet, briket i biogorivo. "Šteta je što 90% od onoga što se proizvede ode na inostrano tržište kroz izvoz, jer je bolja cena, a mali procenat se koristi u zemlji, skoro jedine za sada koriste Beogradske elektrane", rekao je Radmilo Savić.
Evropske zemlje koriste biomasu već tri decenije i to je sve unosniji posao. "Imamo primere iz Švedske da se biomasa transportuje na udaljenosti od 500km. U pitanju su velika postrojenja gde tako nešto može da se ekonomski opravda da takvi projekti i stvarno funkcionišu", kaže profesorka Stojiljković.
Evropska unija planira da do 2030. godine obezbedi 45% energije iz obnovljivih izvora i da za 40% smanji emisiju ugljen-dioksida.
