Sekretarijat za zaštitu životne sredine planira da u narednom periodu reši nekoliko kapitalnih problema u ovoj oblasti u Beogradu. Prema rečima Gorana Trivana, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, za to će svakako biti potrebno i vreme i novac, ali problemi upravljanja otpadom i otpadnim vodama, te pošumljavanje Beograda, prioritetni su u oblasti zaštite životne sredine.
– U skladu sa zakonom, urađena je strategija upravljanja otpadom, trenutno je u fazi javne rasprave i trebalo bi da se nađe na dnevnom redu naredne sednice Skupštine grada. Po usvajanju, počinjemo njenu primenu. Proračuni stručnog tima su da se ovakav projekat može završiti za sedam godina i to u fazama. Naredna stvar, koja je veoma važna sa aspekta kvaliteta životne sredine, jeste projekat upravljanja otpadnim vodama. Vode i vodotoke moramo urediti jer njihova neuređenost čine grad nehigijenskim, ali i pogodnim staništem za komarce i druge štetne insekte, zbog čega vodimo veliku borbu svake godine. Drugi deo ovog projekta tiče se prečišćavanja voda. Uporedo sa ovim, krenuće se i u realizaciju strategije pošumljavanja glavnog grada – kazao je Trivan.
Kad je reč o ovoj potonjoj strategiji, Trivan naglašava da je okupljena velika ekipa svih relevantnih instituacija i da će pošumljavanje početi već u 2011. i trajaće godinama. U tu svrhu ove godine izdvojeno je sto miliona dinara, a za sledeću je predviđeno još više.
– Bezmalo da ne znate gde je prioritetnije i koje delove grada treba pre pošumljavati. Šumarski fakultet i Institut za šumarstvo prave plan za narednu godinu, a ove ćemo raditi "ad hok" na terenima koji su već predviđeni za pošumljavanje po planovima "Srbijašuma" i "Zelenila – Beograd". Pošumljavanje se obavlja u rano proleće i jesen, ali najpre će se sačekati da i gradska skupština usvoji ovu strategiju. Planiramo da i formalno i simbolično počnemo čitavu akciju na Makišu, koji je najvažnije vodoizvorište u gradu – naglasio je Trivan.
Mnoge površine u Beogradu biće zaštićene po evropskim standardima. U glavnom gradu planirane su i brojne rekreativne zone poput Ade Ciganlije, među kojima su leva obala Dunava, Ada Huja i drugo, kako bi građani svih delova grada imali male zelene oaze. Ove godine će se u svakoj opštini izraditi takozvani "urbani džepovi" – zeleni mini-parkovi, a Beograd bi trebalo da dobije i zelene krovove i fasade kao pilot projekte. Ako svi planovi sekretarijata budu realizovani, za pet do deset godina, tvrdi Trivan, Beograd neće moći da se prepozna – sa umerenijom mikroklimom i znatno zdravijom životnom sredinom.
