Krajem prošle sedmice poslanici Skupštine Srbije usvojili su set finansijskih zakona. Između ostalog, izglasali su i dopune Zakona o finansijskom lizingu. Njima je građanima i privredi omogućena kupovina stanova i drugih nepokretnosti na lizing i ukinut je rok od dve godine, koliko je bila maksimalna mogućnost kod sklapanja ugovora o ovoj vrsti lizinga.
Ove promene već dugo su tražile lizing kompanije, agencije za trgovinu nekretninama kao i građevinska preduzeća. Predlagala ih je i Kancelarija za sveobuhvatnu reformu propisa.
Međutim, efekti predloženih i usvojenih propisa neće se osetiti brzo. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se donesu odgovarajuće promene vezane za poreze u ovoj oblasti, kao i da se popravi opšta ekonomska klima u zemlji.
Posledice globalne finansijske krize kod nas su najviše pogodile oblast građevinarstva, a u finansijskoj branši baš lizing kompanije. Dovoljno je reći da je u Srbiji lane proizvodnja cigle pala 90 odsto. Zbog smanjenih aktivnosti bez posla su ostale kompanije koje se bave proizvodnjom elektromaterijala, kućnih instalacija, parketari, drvna industrija i mnogi drugi.
Što se tiče 17 lizing kuća, koliko posluje na srpskom tržištu, o njihovim rezultatima najslikovitije govori podatak da su lane zajedno zabeležile gubitak od 868 miliona dinara. Još 2009. godine bile su u plusu više od dve milijarde.
O tome koliko će im lizing nekretnina pomoći prvi čovek Intesa leasing-a Vlastimir Vuković kaže da je svakako dobro što nam se pružaju nove mogućnosti. Međutim, da bi lizing nekretnina stvarno zaživeo, potrebno je da se izmene propisi vezani za poreze. Ko uzme nekretninu na lizing pa je kasnije kupi, dva puta plaća prenos apsolutnih prava, a za porez na dodatu vrednost osnovica nije cena stana nego celokupan iznos lizing naknade, što je znatno skuplje. Tek kada se poreski troškovi izjednače s kupovinom stana na kredit ili za gotovinu, stvoriće se uslovi da se ovom poslu ozbiljno pristupi.
S tim stavom slažu se i kolege, ali smatraju da se tržište nekretnina na lizing neće brzo razvijati. Direktro NLB leasing-a Dušan Stankov kaže da oni u ovom trenutku nemaju strateški interes da uđu u posao vezan za nekretnine. Mediji su puni oglasa o prodaji nekretnina koje su bile pod hipotekom, a kupaca nema.
Istu sudbinu bi mogle doživeti nekretnine date na lizing. U Credit Agricol leasing-u kažu da će videti kako će se ovaj posao razvijati na srpskom tržištu pa tek onda odlučiti da li će krenuti s njim.
Tako će još neko vreme lizing kompanije ostati na poslovima vezanim za vozila i opremu za industriju. Omogućavanje kupovine nekretnina na lizing spada u domen harmonizacije naših propisa s onima u Evropskoj uniji.
Stanovi i poslovni prostor na lizing mogu se dobiti u svim zemljama članicama EU, a i u bivšim republikama SFRJ. Najviše ga koriste najrazvijeniji. Tako se u Sloveniji putem lizinga kupi više od trećine nekretnina, a u Hrvatkoj oko 20 odsto. Ostali u regionu imaju, za sada, jednocifrene rezultate.
Mi smo tek udarili temelje.
