U Srbiji se u građevinske svrhe koristi veoma malo elektrofilterskog pepela iz termoelektrana - samo 2,7 odsto od ukupno šest miliona tona, koliko se godišnje proizvede u našoj zemlji, rečeno je juče za okruglim stolom na kome je bilo reči o mogućnosti korišćenja otpada.
Elektrofilterski pepeo se u Srbiji koristi samo za potrebe cementne industrije, a trenutno se ni jedna deonica puta ne gradi uz korišćenje tog materijala, iako bi njegovo korišćenje moglo doprineti uštedama u izgradnji donjih slojeva puta za 30 do 80 odsto, saopšteno je na okruglom stolu "Otpad može da se koristi - pepeo kao građevinski materijal", u organizaciji Internet časopisa Balkanmagazin.
Nedovoljna primena pepela u građevinskoj industriji posledica je trenutne zakonske regulative za tu oblast, pa bi trebalo da se donese uredba o obaveznoj primeni elektrofilterskog otpada u građevinske svrhe, rekla je projekt menadžer Privredne komore Srbije Ljiljana Tanasković.
Ona je navela da se u termoelektranama u Srbiji godišnje potroši oko 35 do 40 miliona tona uglja, pri čemu se proizvede oko pet do šest miliona tona elektrofilterskog otpada i šljake.
Za sada se celokupna količina ovog otpada odlaže na deponije koje su u neposrednoj blizini termoelektrana, rečnih tokova i naseljenih mesta i zauzimaju površinu oko 1.600 hektara plodnog zemljišta, naglasila je Tanasković i dodala da je najzastupljeniji pepeo u Srbiji onaj iz Termoelektrane Nikola Tesla i termolektrana u Kostolcu.
Ona je navela da elektrofilterski pepeo kao otpad stvara velike probleme i negativno utiče na životnu sredinu, jer se lako prenosi vazdušnim strujanjima i na taj način direktno zagadjuje vazduh, tlo, biljni svet i površinske vode.
Njegovim korišćenjem u gradjevinarstvu i putogradnji značajno bi se smanjila količina pepela na deponijama, što bi pozitivno uticalo na životnu sredinu, a ostvarile bi se i značajne uštede u gradjevinarstvu, rekao je predstavnik službe za zaštitu životne sredine Elektroprivrede Srbije Saša Miletić.
On je istakao da se u 15 zemalja Evropske unije godišnje utroši oko 18 miliona tona pepela i to za izgradnju puteva i proizvodnju betona i cementa i naglasio da su neki od najznačajnijih objekata, zgrada, puteva, brana u Evropi i svetu izgradjeni uz korišćenje tog pepela.
Miletić je objasnio da je izvoz pepela iz Srbije otežan zbog troškova transporta, ali da EPS ima u planu da izgradi dva lučka kapaciteta za te potrebe.
Elektrofilterski pepeo u Srbiji se ne plaća za infrastrukturne potrebe zemlje, a plaća se za potrebe cementne industrije, rekla je predstavnik JP "Puteva Srbije" Biljana Vuksanović i izrazila očekivanje da će pepeo početi da se upotrebljava i u izgradnji Koridora 10.
