Po kojim principima i kriterijumima investitori biraju mesto ulaganja u Srbiji? Važni: blizina Koridora 10, podsticajna sredstva države i tradicija.
Šta Srem ima, a šta nedostaje zaječarskom, borskom, braničevskom i moravičkom okrug? Ako pitate SIEPA, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, odgovor je - direktne investicije. Dok je tokom poslednje četiri godine Sremski okrug privukao čak 17 investitora i 126,3 miliona evra, u ova četiri okruga stiglo je po samo jedno strano ulaganje.
Privlačenje investicija dugo je već prioritet naše zemlje. Kriza nam je, međutim, u tome prilično odmogla. Prošle godine stiglo je oko dve milijarde dolara. U ovoj godini, ni taj, nimalo zavidni nivo očigledno nećemo dostići.
"Do avgusta je pristiglo oko milijardu dolara stranih investicija, pa je rano govoriti o procentima i neostvarivanju prošlogodišnjeg nivoa", kaže Miloš Ćurčin iz SIEPA. "Jer poslednja trećinagodine je tradicionalno najjača u ovom prilivu, ali i zato što vidimo povećanje interesovanja u odnosu na početak godine. Svakako, ne mislimo da će plan od dve milijarde biti ostvaren."
Iako bi se mnogi zakleli da interesovanje stranaca prestaje kod Beograda, podaci SIEPA, na osnovu 11 konkursa za dodelu subvencija stranim investitorima, prestonicu i njenu okolinu po količini investiranog novca stavljaju na - peto mesto. Ubedljivo najviše projekata i novca stiglo je u Srem.
"Istina je da je u Sremski okrug najviše investirano, najveći broj projekata realizovan je u opštinama koje pripadaju tom okrugu: Inđiji, Sremskoj Mitrovici i Staroj Pazovi", kaže Ćurčin. "Od početka godine, od kada su uvedeni dodatni podsticaji za devastirana područja, kao i za gradove od specijalnog interesa (Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar), primetan je porast interesovanja za nišavski i jablanički okrug. Upravo zato je u prethodna dva kruga dodele bespovratnih sredstava najviše firmi konkurisalo s projektima koji će se realizovati u Nišu - devet. Kada gledamo investicije po gradovima i opštinama, onda je rekorder Niš, a slede Inđija, Vlasotince i Zrenjanin."
Bitna stavka
I investitrori kao bitnu stavku ističu podsticajne mere Vlade Srbije. Nije zanemarljiva ni cena radnika, odnosno prosečna plata u određenom gradu. Kada se sve sabere, u Srbiju je tokom poslednje četiri godine, uz pomoć države, stiglo 703,7 miliona evra kroz 129 projekata. Tim novcem je otvoreno 19.861 radno mesto, a Srbija je sve to dotirala sa 69,9 miliona evra.
Kriterijuma po kojima ulagači biraju destinaciju ima više. Ono što je skoro svima na prvom mestu jeste infrastrukura, a u tom segmentu najvažniji su putevi.
"Od ukupnog broja investicija koje je podržala država, 41 opština je udomila samo po jednog investitora", napominje Ćurčin. "Najmanje investicija realizovano je u zaječarskom, borskom, braničevskom i moravničkom okrugu. Razlog tome je što investitori uglavnom traže lokacije duž Koridora 10. Plan jeste da se naprave autoputevi koji će povezivati i zapadnu Srbiju, jer je to neophodno za ravnomerni regionalni razvoj."
Na pitanje šta im je najvažnije kada biraju adresu za svoj posao i predstavnici stranih investitora odgovaraju - infrastruktura.
"Tako su, recimo, Pećinci zanimljivi", kaže Milan Vučković iz delegacije nemačke privrede u Srbiji. "Niz nemačkih firmi nalazi se duž autoputa Beograd - Niš. Veoma bitna je i tradicija određene branše. Nemački Falke zato se opredelio za Leskovac. Tamo je godinama bila razvijena tekstilna industrija, a postoji i dobra srednja tekstilna škola. Auto-industrija je zainteresovana za Kragujevac, mada imamo i dve firme iz te braše u Subotici. Za elektroniku je zanimljiva centralna Srbiji. Postoji tradicija Elektronske industrije Niš, a imate i Elektrotehnički fakultet.
