IZOLACIJA-468X60-BANNER

Opštine hoće da oderu građane

22.09.2010. | Boris Vuković | Blic

Proces legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji ide izuzetno sporo. Predato je više od 700.000 zahteva, ali je rešeno samo nekoliko hiljada jer građani u 90 odsto slučajeva nisu podneli kompletnu dokumentaciju. Međutim, u republičkim institucijama upozoravaju da legalizacija može da doživi potpun krah zbog nerealno visokih cena koje su odredile opštine, koje za to treba i da snose odgovornost.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu za prostorno planiranje, najveći razlog za vrlo mali procenat donetih rešenja o legalizaciji jeste visoka cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Primera radi, naknada u ekstrazoni Ćuprije iznosi 1.069 dinara, dok je u Paraćinu 6.250 dinara, iako su gradovi vrlo slični i blizu su jedan drugom. Za legalizaciju stambenog objekta u prvoj zoni u Ćupriji treba izdvojiti nešto više od hiljadu dinara, dok je u Paraćinu ta cena 3.500 dinara po kvadratu.

Slična situacija je u Vojvodini. Recimo, u Somboru najskuplja zona za legalizaciju po kvadratu iznosi 6.300 dinara, dok je u Zrenjaninu 10.100. U prvoj somborskoj zoni naknada po kvadratu je 2.500, dok je u Zrenjaninu 4.039. S druge strane, opštinske vlasti u Knjaževcu odredile su da naknada za sve zone iznosi 432 dinara, a ukoliko se plati odmah, ostvaruje se popust od 20 odsto.

Opština Raška takođe nije prilagodila cene legalizacije. Da bi legalizovali objekte na Kopaoniku, treba izdvojiti blizu 30.000 dinara po kvadratu, što je možda i opravdano jer je to elitno odmaralište u Srbiji gde gradnja treba da bude izuzetno ograničena. Problem je što je opština Raška za treću gradsku zonu, kojoj pripadaju mnoga sela sa tek nekoliko kuća u kojima ni ne postoji turizam, odredila cenu od 5.140 dinara po kvadratu.

Novi Sad i Beograd donekle su uskladili cene, ali ipak legalizacija kvadrata u prvoj zoni Novog Sada iznosi 14.500, dok je u Beogradu 11.434 dinara. Uz to treba napomenuti da su gradske vlasti u Beogradu odlučile da svako ko sa Direkcijom za građevinsko zemljište sklopi ugovor do kraja godine može dobiti popust i do 60 odsto, a moguće je plaćanje na čak 240 rata.

Problem i imovinski odnosi

Najveći problem lokalnim samoupravama zadaju nepotpune prijave jer u više od 90 odsto zahteva nedostaje neki dokument. Pre svega, to su dokumenta koja se odnose na nerešene imovinsko pravne odnose. Razlog tome je spora administracija, neefikasnost sudova i katastra.

- Pokušavajući da stanemo sa divljom gradnjom u Srbiji, mi smo, jednom za svagda, hteli da legalizujemo sve što je moguće na najjednostavniji mogući način. Saznao sam da su pojedine opštine odredile nerealne cene legalizacije. Još jednom bih apelovao na sve da cenu prilagode realnim uslovima u kojima prosečna srpska porodica živi. U protivnom, sva odgovornost za eventualni neuspeh legalizacije biće na njima. Smanjenje naknade za legalizaciju doprineće tome da opštine reše problem nelegalnih objekata, što znači da ni njima nije u interesu da toliko podižu cene. Beograd treba svima da bude primer jer je na najpravičniji način rešio cenu naknade za legalizaciju - objašnjava za „Blic“ Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja.

Zakonom o lokalnim samoupravama opštine same mogu da određuju cene za naknadu građevinskog zemljišta. Međutim, neki smatraju da je republika mogla da odredi maksimalnu cenu i da cene u gradovima sa sličnom strukturom, brojem stanovnika i položajem ne mogu toliko drastično da se razlikuju.

Koliko košta u prvoj gradskoj zoni:

  • Raška 20.569
  • Novi Sad 14.500
  • Beograd 11.434
  • Zrenjanin 4.039
  • Paraćin 3.500
  • Subotica 2.490
  • Ćuprija 1.069
  • Kragujevac 1.040
  • Niš 600
  • Leskovac 537
  • Kruševac 514
  • Knjaževac 432

- Opštine moraju da vode računa o socijalnom statusu. Primer je Beograd koji je odredio mnoge popuste. Mora da postoji politička volja da se objekti legalizuju jer ne sme da se desi da je nečija politička taktika da legalizacija u određenoj opštini propadne, ma kojoj stranci pripadao. Mora tačno da bude definisano za porodice koje su socijalne kategorije i koje imaju minimalna primanja. Ne mogu oni da ostanu bez krova nad glavom - zaključuje Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.

Predato 700.000 zahteva, rešeno nekoliko hiljada

Beograd

200.000

100

Novi Sad

37.000

1.000

Subotica

16.000

0

Užice

10.000

150

Niš

29.000

260

 

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Pablo 01.02.2023.
Nema gradnje nikakve gospodo preduzetnici. ...
Nena 31.01.2023.
Ima li nade da se u Sadovima kod zeleznicke...
Jovan Vranjes 30.01.2023.
Da li cemo mi koji odavno trazimo legalizac...
DARKO 30.01.2023.
Ne može legalizacija objekata građenih na t...
Megi 17.01.2023.
Ovo je stvarno nešto posebno...kao u Švajca...

;