LED rasveta u Bulevaru kralja Aleksandra i solarna rasveta na Adi Huji

28.05.2010. | Lana Gedošević Blic

Najsavremenija LED rasveta u Bulevaru kralja Aleksandra, kao i solarna rasveta na Adi Huji, samo su neki od projekata koji bi trebalo da doprinesu smanjenju potrošnje i poboljšanju energetske efikasnosti u prestonici. Ispituje se i mogućnost proizvodnje električne energije pomoću vetrenjača, ali i korišćenje biomase, uglavnom za zagrevanje prostora.

Postavljanje LED osvetljenja u Bulevaru praktično će biti pilot projekat za ovakvu vrstu rasvete. Ova tehnologije troši nekoliko puta manje energije od sijalica koje se inače koriste za osvetljenje ulica.

Dugo traju

- Ova vrsta rasvete daje odlično osvetljenje, mnogo bliže dnevnom svetlu, a potrošnja struje je u proseku četiri do šest puta manja. Te sijalice bi trebalo da traju 20 godina, odnosno 50.000 sati, za razliku od ovih koje se sada koriste i čiji je rok oko 15.000 sati. U startu one možda jesu skuplje, ali troše manje energije, bolje svetle, traju duže, i nema održavanja - kaže za „Blic“ gradski arhitekta Dejan Vasović.

Prema njegovim rečima, kompletna svetska industrija kreće se u tom pravcu, tako da će u narednih nekoliko godina sve svetiljke biti LED tehnologije.

Projekat koji će izvesno biti realizovan ove godine je postavljanje solarne javne rasvete na keju na Adi Huji. Te svetiljke (ukupno 50) će se snabdevati strujom iz solarnih panela, koja se tokom dana akumulira u baterijama, a tokom noći troši iz njih.

- Rasveta koja tamo postoji biće demontirana i iskorišćena da osvetljava dolazne puteve do Ade Huje. U isto vreme, na keju će biti postavljena najmodernija solarna rasveta. Projekat košta devet miliona dinara i trebalo bi da bude završen u septembru - kaže Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku.

Okvirna projekcija je da bi na ovaj način godišnje moglo da se uštedi oko 20.000 kilovat sati struje (oko 30 tona uglja), dok bi zagađenje (emisija ugljen-dioksida) bilo svedeno na minimum.

Uprava za energetiku trenutno radi i na istraživanju potencijala energije vetra i pronalaženju najpovoljnijih mesta za izgradnju vetroelektrana. Potencijalne lokacije su pojas oko Ade Ciganlije i deo grada iznad Ade Huje prema Višnjičkom brdu, a početne procene su da se u Beogradu može proizvesti oko 10 mega vati, uz prosečno godišnje iskorišćenje od 2.000 sati.

Ceo tekst čitajte na sajtu Blica.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Nenad 14.09.2021.
Lepo što država pomaže, jedino treba videti...
BISERKA 13.09.2021.
Drago mi je sto se radi u unapredjenju ener...
Milena-srecica 31.08.2021.
Oduševljena sam ovom ponudom za zamenu stol...
Bata 24.08.2021.
Na koji će način da se realizuje način prel...
mile 20.08.2021.
I evo nas... 10 god kasnije,,,2021. Na žal...