Slovenački sindikalci upozoravaju da se krše ljudska prava sezonskih radnika iz Srbije i BiH na gradilištu stadiona Stožice u Ljubljani, piše jučerašnja Politika.
Četrnaestočasovni radni dan na građevinskim skelama, po snegu, mećavi i mrazu, noću, za 250 evra mesečno i ni „s” od socijalne sigurnosti, tako glasi, ukratko, opis „tipičnog radnog dana radnika stranca iz Srbije i BiH koji u Sloveniji radi na nekom od gradilišta”. Upozorenje su lansirali granski sindikati sa Savezom slobodnih sindikata Slovenije (SSSS) na čelu.
SSSS upozorava da su najlošiji uslovi rada (po sezonske radnike iz Srbije i Bosne) na gradilištu stadiona Stožice u Ljubljani. Obećanje da će Ljubljana do juna 2010. godine dobiti nov stadion donelo je biznismenu Zoranu Jankoviću pobedu na poslednjim izborima za gradonačelnika.
Pošto je lane propao dogovor sa Miroslavom Miškovićem jer nije „legla” druga rata za najveći „Delta siti” na Balkanu, Janković je pronašao nove investitore za Stožice, ali je gradnja grdno kasnila budući da se bliže novi lokalni izbori. Zato se radi ubrzano, pod, tvrde domaći sindikalisti, neljudskim uslovima.
Radnici na gradilištu Stožice ne usuđuju se, kažu, u strahu od predradnika, da govore o uslovima pod kojima rade, ali zato se ne usteže da o njihovim mukama progovori radnik iz Austrije.
On upravlja kranom i kaže da je sramota što zidari iz Srbije zarađuju, kako je saznao iz razgovora s njima, samo dva–tri evra na sat, od čega im oko 150 evra mesečno ode na smeštaj u takozvanom domu za samce, tačnije za jedan od četiri kreveta u nekomfornoj sobici veličine 10 kvadratnih metara. Nije neuobičajeno, saznajemo, ni da u „smeštaju” nestane struje i tople vode.
Austrijski radnici zarađuju na istom poslu i do pet puta više (8–10 evra), a smešteni su u hotelu. Lokalna POP TV je otkriće o uslovima pod kojima rade radnici po slovenačkim gradilištima prokomentarisala pitanjem „da li se vraćamo robovlasništvu?”, uz napomenu da jeste globalna finansijska kriza i u Sloveniji najviše pogodila građevinarstvo, ali da nije u redu što teret krize nose – radnici.
Uslovi rada su, takođe, pod znakom pitanja, jer „poslodavci od zaštitnih sredstava ’poznaju’ samo kacigu”. Razlog što se radnici boje razgovora sa novinarima jeste što je to „najkraći put za otkaz i šut-kartu u zavičaj”. Zato ćutke rade „dan i noć” jer je rok za izgradnju stadiona nemoguć.
Ceo tekst čitajte u Politici.
