.jpg)
Finski zvaničnici za zaštitu čovekove okoline dali su juče (12.2.2010.) dozvolu za polaganje gasovoda "Severni tok" u teritorijalnim vodama Finske, čime se Rusiji otvara put za početak izgradnje tog najvećeg gasnog projekta od vremena Sovjetskog Saveza, vrednog 7,4 milijarde evra (10,6 milijardi dolara).
Nakon što je i Finska dala "zeleno svetlo", ruski "Gasprom" je dobio sva potrebna odobrenja za početak izgradnje "Severnog toka" koji treba da postane nova maršruta za izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu koji zaobilazi Ukrajinu i Belorusiju.
Rusko-nemački operater tog projekta "Nord strim" ranije je dobio dozvole od Danske, Švedske i Rusije kroz čije će teritorijalne vode u Baltičkom moru prolaziti taj gasovod, prenela je agencija AP. Očekuje se da izgradnja "Severnog toka", dugog 1.200 kilometara, počne u aprilu, dok je završetak prve deonice, kapaciteta 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, planiran za 2011.
Predvidjeno je da se tim gasovodom po kompletiranju izgradnje u 2012. transportuje oko 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje po dnu Baltičkog mora od ruske luke Viborg do nemačke luge Grajfsvald. Od kada je Evropska unija 2000. godine proglasila "Severni tok" "projektom od opšteg interesa", on je izazivao žučnu debatu u tom regionu, uglavnom zbog strahovanja da bi mogao naneti štetu ionako ugroženom ekološkom sistemu u Baltičkom moru.
Premijer Rusije Vladimir Putin je ove sedmice na sastanku lidera devet baltičkih zemalja odbacio strahovanja o ugrožavanju čovekove okoline i ukazao da je iznenadjen zbog tako "emocionalnog odnosa" prema "Severnom toku".
On je podsetio da je kompanija "Nord Strim" utrošila više od 100 miliona evra (135 miliona dolara) na istraživanja ekološkog uticaja tog projekta, što je najveća takva studija u regionu. "Smatramo da će 'Severni tok' biti apsolutno bezbedan i pouzdan i dobar isporučilac prirodnog gasa u Evropu i da će učiniti naš region stabilnijim", rekao je Putin na ekološkom samitu u Helsinkiju.
Ruski "Gasprom" ima 51 odsto udela u "Severnom toku", a nemačke energetske kompanije "E.ON Rurgas" i "Vinteršal" po 20 procenata. Preostalih devet odsto udela pripada holandskoj kompaniji "Gasuni".
