Dok Srbija čeka da počne izgradnja „Beograda na vodi“, komšije iz Hrvatske spremaju se za sličan projekat – „Zagreb na Savi“. Ovaj hrvatski projekat koji vredi oko 1,4 milijarde evra, aktuelizovan je 2012. godine, a gradnja bi mogla da počne za dve godine, piše „Večernji list“. Prema tadašnjim obećanjima ceo projekt je trebalo da bude gotov do 2020. godine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Osim što se u beogradskom i zagrebačkom projektu radi o velikim investicijama uz obalu Save i što im nazivi slično zvuče, ipak je reč o dva potpuno različita projekta.
„Zagreb na Savi“, kako se navodi, pokrenut je najviše zbog rešenja problema vodosnabdevanja, odbrane od poplava, zaštite okoline i korišćenja hidroenergetskih potencijala toka Save, mada su ranije neki političari govorili o gradnji poslovnih i stambenih građevina na obe obale Save, ali i o gradnji kompleksa Vladinih zgrada.
„Večernji list“, takođe, ističe da je bitno da je projekt u visokoj meri definisan i da je postignuta saglasnost oko projekta sa desetak ključnih institucija, što u Beogradu, kako navode, nije bio slučaj. Kako kažu, „Zagreb na Savi“ nema intenciju uređenja prostora i objašnjava da su se pri razvoju tog projekta razrađivale tri opcije.
Jedna je da se izgrade novi pragovi koji bi kontrolisali Savu i podzemne tokove, druga je opcija bila gradnja pet velikih hidroelektrana, a treća je prokop kanala Sava-Sava, odnosno da se postojeći kanal Sava-Odra u najbližoj tački opet poveže sa Savom. U sklopu te treće opcije je i gradnja sedam hidroelektrana, tri velike – Podsused, Prečko i Sisak, kao i četiri male – Jarun, Šanci, Petruševec i Ivanja Reka.
Za spajanje Save s kanalom trebalo bi da se prokopa pet kilometara novog kanala. Gradnja HE Podsused stajala bi oko 260 miliona evra, HE Prečko 164 miliona evra, a HE Sisak 213 miliona evra. Za gradnju četiri male hidroelektrane potrebno je uložiti 213 miliona evra. Tih sedam hidroelektrana godišnje bi proizvodile oko 636 gigavatčasova električne energije, što je 23 odsto ukupne godišnje potrošnje Zagreba.
Trećom bi se opcijom u Zagrebu uz obalu Save oslobodilo oko 350 hektara zemljišta. Savom bi kroz Zagreb mogli da plove manji turistički brodovi, a Velika Gorica mogla bi da dobije rečnu luku. Za nju se trenutno izrađuje studija isplativosti, dok se za sve tri opcije radi Strateška studija uticaja na okolinu koju sufinansira Europska unija sa 1,5 miliona evra, dok je Hrvatska osigurala 500.000 evra.
Trebalo bi da do avgusta ove godine budu gotova oba dokumenta i, kako se očekuje, za manje od dve godine bi se moglo početi s prvim projektom, a to je gradnja HE Podsused. Realizacija celog projekta predviđena je u roku od deset do 12 godina. Hrvati se, takođe, nadaju da će učešće u realizaciji uzeti i strani investitori koji su već pokazali interesovanje, posebno kada su hidroelektrane u pitanju.
Šta će od svega toga da bude i šta će biti na obalama Save odlučiće Grad Zagreb, arhitekti i građani Zagreba, ali se u svakom slučaju se radi o „najvećem i najkompleksnijem projektu koji Hrvatska ima“.
- Nema razloga da se taj projekt ne realizuje, ali dinamika kakvu naša vlada ima takva je kakva je – istiše bivši prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Radimir Čačić uz konstataciju da je i njegov naslednik na ministarskom mestu Ivan Vrdoljak prihvatio projekt „Zagreb na Savi“ sa idejom o stambeno-poslovnoj oblasti.
Međutim, direktor firme „Program Sava“ Dubravko Ponoš ističe da je urbana regeneracija obala Save u Zagrebu tek na šestom mestu od ukupno 13 segmenata zbog kojih se krenulo u taj projekt koji vodi njegova firma i koja je osnovana baš za tu svrhu.
