Preduslov za masovnu gradnju jeftinih stanova je most Zemun–Borča. – Prema Generalnom planu, zone namenjene za stanovanje moći će da se prošire za 300 hektara u Borči, 50 u Krnjači i za 83 u Ovči. – Komunalno opremanje lokacija krupan zalogaj za investitora.
Izgradnja „trećeg Beograda” na levoj obali Dunava, o kome se godinama govori kao o velikom potencijalu za širenje srpske prestonice, mogla bi da počne na proleće.
Za tada je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio otvaranje velikog gradilišta – 20.000 stanova u Ovči, Borči i Krnjači. Uslov svih uslova za početak ovog posla na banatskoj strani Dunava, smatraju stručnjaci, jeste gradnja najmanje još jednog mosta, ali i komunalno opremanje, pre svega kanalizacijom, kako bi najmanje 60.000 novih stanovnika dobilo pristojne uslove za život.
– Ako se prethodno ne podigne most Zemun–Borča i ne reše problemi odvođenja atmosferskih i fekalnih voda, zidanje naselja za nekoliko hiljada žitelja nije dobra ideja – kaže Miodrag Ferenčak, odgovorni urbanista za Generalni plan iz 2003. godine.
Premda ovaj strateški planski dokument Beograda predviđa gradnju tri mosta preko Dunava (drumskih Zemun–Borča i Ada Huja–Krnjača i železničko-drumskog Vinča–Pančevo), za sada je jedino izvesna izgradnja mosta Zemun–Borča o čijem će finansiranju narednih dana u Pekingu pregovarati visoka srpska delegacija. Gradske vlasti su najavile da bi posao trebalo da počne sledeće godine, a po planu most bi trebalo da bude gotov 2013. godine.
Usvojena je i odluka o izradi plana detaljne regulacije za Severnu tangentu – magistralnu saobraćajnicu koja će kao deo saobraćajnog prstena oko Beograda spojiti dve dunavske obale. Trasa kreće iz Zemuna, preko budućeg mosta silazi na levu obalu Dunava, ukršta se sa Zrenjaninskim i ide do Pančevačkog puta.
– Sa saobraćajnog aspekta podizanje novog dela grada ne bi bio problem ukoliko bi se istovremeno sa pripremom planske dokumentacije za naselje krenulo u izgradnju „kineskog mosta” – smatra Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. –U suprotnom, stanje bi bilo gore nego na „Gazeli” koja sada ima 50 odsto više kapaciteta od „Pančevačkog mosta”. Jer, dodatnih 50.000 ljudi koji bi trebalo da ga pređu potpuno bi zagušilo saobraćaj.
Delovi Borče, Ovče i Krnjače pokriveni su planovima detaljne regulacije.
– Za Krnjaču je u toku izmena postojećeg plana kako bi se stvorili uslovi za obimne radove koji će osim sistema za odvodnjavanje, obuhvatiti i izgradnju kolektora, kanalizacione mreže i puteva – kaže Sanja Đorđević iz Urbanističkog zavoda Beograda. –Izmenama plana u Krnjači planirano je podizanje kuća i zgrada za 30.000 stanovnika. U zavisnosti od toga da li je rešena imovina na zemljištu i buduće mikrolokacije za masovnu stanogradnju za pojedine delove, ne bi bilo prepreka ni ukoliko bi realizacija projekta počela na proleće sledeće godine.
Prema Generalnom planu, zone namenjene za stanovanje moći će da se prošire za 300 hektara u Borči, 50 u Krnjači i za 83 u Ovči. Međutim, komunalno opremanje lokacija biće krupan zalogaj za investitora. Jer više od 100.000 ljudi koji već žive na teritoriji Krnjače, Ovče i Borče bori se sa visokim podzemnim vodama, močvarnim zemljištem i čestim plavljenjem, što je posledica i nelegalne gradnje. Graditelji su stihijskim zidanjem kuća zasipali melioracione kanale tako da je onemogućen odvod kišnice. Da bi sistem odvođenja besprekorno funkcionisao, na primer u Krnjači čiji se veći deo teritorije nalazi ispod nivoa visokih voda Dunava, tako da padavine ne otiču prema reci već se zadržavaju, neophodno je između ostalog očistiti zapuštene kanale. Za razliku od snabdevanja vodom koje, kako kažu u Beogradskom vodovodu, nije i neće biti problem, nepostojanje kanalizacije je rak-rana tog prigradskog dela.
Da bi svi sadašnji građani leve obale Dunava dobili mogućnost priključenja na kanalizacionu mrežu, pre 13 godina je urađen regulacioni plan Banatskog kanalizacionog sistema. U Krnjači je planirana fabrika za preradu otpadnih voda, a dosad su jedino sagrađeni kolektori na Pančevačkom i Zrenjaninskom putu.
– Ove godine završili smo 4,5 kilometarakanalizacije za oko 20 odsto naselja Borča. Gradimo okopet kilometara fekalne kanalizacije u naselju Mali Zbeg, tako da će 30 odsto naselja biti opremljeno kanalizacionom mrežom – naglašava Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Osim što bi zapošljavanjem 100.000 radnika masovna stanogradnja bila spas za domaću građevinsku operativu, investitori kažu da nije nerealno da cena kvadrata bude 600 evra.
– Kvadrat stana na levoj obali Dunava ne prelazi 900 evra. U Ovči ga možete kupiti za 600 evra. Cenu kvadrata najpre diktira lokacija, a tamo su takse za uređenje zemljišta mnogo jevtinije nego na desnoj obali Dunava – ističe investitor koji je želeo da ostane anoniman.
Ko će stati iza ovog kapitalnog projekta, na koji način će biti obezbeđeno zemljište, hoće li se graditi u fazama, da li su svi u proizvodnom lancu spremni da se odreknu svog dela profita... pitanja su na koje bi odgovore uskoro trebalo da da vladina radna grupa u čijim je rukama plan za realizaciju masovne stanogradnje.
