Rečnik arhitektonskog projektovanja (B, C, Č, Ć)

22.10.2012. | Gradjevinarstvo.rs

U narednih nekoliko tekstova predstavićemo vam "Rečnik arhitektonskog projektovanja", autora Slobodana Maldinija, koji može biti od velike pomoći kako studentima arhitekture, tako i već svršenim arhitektama. Rečnik ovog tipa je štivo kome se svi vraćaju. Danas vam prenosimo pojmove iz arhitektonskog projektovanja koji počinju na slovo B, C, Č i Ć.

BALANS U ARHITEKTURI, RAVNOTEŽA U ARHITEKTURI - Utisak uravnoteženosti u arhitektonskoj kompoziciji. Da bi se takav utisak ostvario, arhitektonske forme se oblikuju oko centralne ose – axis. Ravnoteža masa se postiže kompozicijom raznih elemenata, kao što su: 1. udaljavanje ili približavanje masa centralnoj osi; 2. svetliji ili tamniji kolorit forme koji daje isti efekat.

BANALNA ARHITEKTURA - Predstavlja arhitekturu bez originalnosti, bez duha, manje vredno ili umetnički bezvredno arhitektonsko delo. Pojam često obuhvata tzv. tekuću graditeljsku proizvodnju, lišenu oznake kvalitetne arhitekture sa velikim “A”. ali koja predstavlja vezno tkivo savremenog grada, ili bolje rečeno, sastavni element urbanih periferija. Pored ovog “kvantiteta bez kvaliteta” i u direktnom odnosu s njim, ističe se proizvodnja vidljivih referenci koja preko primarne strukture urbanog tkiva razastire svoju gustu mrežu neophodnih znakova kako bi se to tkivo koristilo i u njemu živelo: radi se o mnoštvu intervencija različitog opsega, od unutrašnjeg uređenja do opremanja ulica, obeležavanja prodajnih mesta i dr.

BAZA INFORMACIJA - Svaki arhitektonski objekat predstavlja odredjenu bazu informacija, znakova, simbola, koji ga odredjuju i definišu u prostoru i vremenu. Na osnovu ovih informacija možemo da saznamo: vreme gradnje, stil gradnjen objekta, sociološki milje u kojem je nastako, kulturni i istorijski kontekst, nivo tehničkog znanja koji je postojao u periodu izgradnje objekta, način života u periodu gradnje objekta i dr. Izvan konteksta jednog arhitektonskog objekta, u arhitekturi kao disciplini, bazu informacija čine: pisani izvori, istorijski primeri, savremeni primeri, komparativni izvori.

BESKONAČNI PROSTOR - “Beskonačni prostor ima beskonađčne domašaje, pa se u tom beskonačnom domašaju slavi beskonačni čin postojanja”, pisao je Giordano Bruno u prvom dijalogu svog “De L’infinito, universo e mondi”. Kult beskonačnog, daljine, relativnosti prostora objedinjuje, kao različite reakcije na neku zajedničku emociju, mnoga inače različita dostignuća velikana italijanskog baroka. U ukrasnom slikarstvu, osećanje beskonačnog sugerira napuštanje strukture uramljenih slika i iluzornog ujedinjavanja slikanog i arhitektonskog prostora dvorana. To se najpre ostvaruje u veštim perspektiviziranim konstrukcijama slika, gde transparentni arhitektonski okvir koji propušta prostor dolazi u sukob s grupama figura koje ga koriste kao prvi plan koji naglašava iluziju dubine.

U arhitekturi, osećanje beskonađčnog svedeno je na fragment građevinske epizode postupkom drukčijim od onoga koji primenjuje likovna umetnost: pre svega preko krivine, igre s perspektivom i mehanizma proporcija. Kad se ugib fasade, koja je shvaćena kao urbanistička kulisa, po prvi put pojavio na crkvi Sv. Luke Pietra da Cortone, krivina je nastala iz problema organskog povezivanja enterijera i eksterijera. Međutim, kada krivina, kao u S. Agnese i S. Carlino, direktno izbija u gradski prostor, njena snaga zahvata okolni prostor i ona postaje otvoreni fragment stalnog osciliranja, tačka u kojoj se otkriva prava priroda prostora kao kretanja i događanja. Emotivna indukcija beskonačnog postignuta je tako što su, uz arhitektonske okvire komponovane prema manirističkim šemama, postavljanjem u prostor živih figura u slobodnim pozama shvaćene kao preobražaji apstraktnih delova ili kao prava “priviđenja”, naročito u pročeljima zgrada ispunjenim bakljama, anđeoskim trubama, apstraktnim simbolima uronjenim u svetlost do te mere da ih ona čini laganijim. Drugo bitno sredstvo za postizanje istog cilja je centralna projekcija upotrebljena u iluzionističkom smislu. Tako kupole baroknih crkava u kojima se iza sheme sa zrakasto postavljenim rebrima probija kasetirana forma u obliku mreze zvezdastih okaca, jasno predstavlja novo tumačenje simboličkih vrednosti kupole kao slike neba, dok sama proporcijalna postavka građevine, koja nas tera da je gledamo u neprirodnom položaju, kao da s retorskom efikasnošću stvara osećanje obrnute vrtoglavice.

BIHEVIORIZAM U ARHITEKTURI - V. Stanovanje, psihologija stanovanja. Bihevioristička škola u arhitekturi zasniva psihologiju pre svega stanovanja gotovo isključivo na opažanju i merenju objektivnog ponašanja (behavior) stanovnika u različitim uslovima okoline.

BIOLOŠKI PROSTOR - Naziv za prostor vrtova, zeleni pojas ili površine pod obradivim zemljištem. Nasuprot b.p. prostoji društveni prostor, koji čine mesta za okupljanje.

BIOMORFIZAM - Predstavlja metod arh. projektovanja ili dizajniranja predmeta koji imitiraju predstavu zivih bića.

BIOMORFNA ARHITEKTURA - Naziv za arhitekturu koja je zasnovana na prirodnim oblicima kao uzoru za stvaranje novih arhitektonskih formi.

BIOMORFNE FORME - Naziv za arh oblike, kao i uopšte oblike u prirodi koji imaju karakteristike geometrijske i druge strukture građe biljaka. Biomorfne forme su na pr. osnove građevine u obliku geometrije lista, godova stabla drveta. U urbanizmu, b.f. su prisutne kod grozdaste urban. strukture, ćelijaste strukture, saćaste strukture, granaste i dr.

BIOPATOGEN PROSTOR - Patogen prostor predstavlja antipod težnjama graditelja da ostvare ideal zdrave sredine. Biopatogen prostor je pojava koja se javlja često kao posledica prenastanjenosti, prevelike gustine naseljenosti jednog područja. U konstruktivnom smislu biopatogen prostor nastaje upotrebom biološki štetnih, nezdravih materijala. Ispitivanja su pokazala da su u savremenoj arhitekturi u upotrebi materijali sa štetnim dejstvom po organizam ljudi. Tako naprimer, azbestno cementne pločice imaju kancerogeno dejstvo, isto važi za pojedine vrste građevinskih lepkova, izolacionih materijala i drugih sredstava. Savremeni standardi onemogućuju ili organičavaju upotrebu ovakvih materijala i favorizuju povratak biološki zdravih materijala. Proučavanjem biopatogenog prostora bave se mnogi pokreti i učenja. Naročito karakteristično učenje je kinesko feng-šui, koje uspostavlja zakonitosti prostorne organizacije prema sebi svojstvenim principima.

BIOTEHNIČKA ARHITEKTONSKA STRUKTURA - Arhitektonska struktura, najčešće je to ćelijasta struktura, koja je zasnovana na biološkim uzorima u prirodi i komparacijama prirodnih i sintetičkih struktura.

BIT MAPPING (engl. izrada mape bajtova) - Naziv za proces kod kompjuterskog dizajna (computer aided design), u kojem se gruba slika pretvara u (meku) digitalnu formu pogodnu za pohranjivanje i naknadno korišćenje putem kompjutera.

BIZONALAN (l. bi-, gr. zwnh pojas, oblast) - Podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve zone.

BLIZANAČKI FENOMEN U ARHITEKTURI - Naziv za fenomen u arh., posebno u savremenoj arh. gde arh. objekti istovremeno sadrže suprotnosti svojih svojstava ili suprotne karakteristike koje funkcionišu istovremeno. Čest primer t. pronalazimo u arh. složenih sistema Aldo van Eycka, gde svaka zasebna jedinica sadrži određeni stepen autonomnosti, a istovremeno veliki stepen multivalentnosti, nasuprot generalnom trendu univalentnosti forme, apstraktnom, neutralnom prostoru.

BLOK, OSNOVNO ZNAČENJE POJMA:

  1. U arhitektonskom smislu, naziv za izdvojenu funkcionlanu celinu jednog arhitektonskog objekta. Takodje, može da bude i izdvojena tehnološka celina: kuhinjsku blok, spavaći blok i sl. Kod većih objekata to je na primer: restoranski blok, sportsko-rekreacioni blok i sl.
  2. U konstruktivnom smislu blok je osnovni konstruktivni element za gradnju: opekarski blok, kameni blok i sl.
  3. U urbanizmu blok predstavlja karakterističnu, zasebnu urbanu celinu: blok kuća, stambeni blok, poslovni blok i dr. V. Kvart

BLOK, URBANI BLOK - U klasičnoj koncepciji grada pojavljuje se urbani blok kao prostor za izgradnju omeđen ulicama sa četiri (eventualno i tri) strane. On se kao stambeni blok pojavljuje rano, a u rimskoj “insuli” dobija u ivičnoj izgradnji svoj klasičan oblik, koji se sačuvao u malom bloku od našeg veka. Blok izgrađen u ivičnoj izgradnji postaje, u mreži ortogonalnog ili bilo kakvog drugog sistema mreže ulica, skoro isključivi oblik u izgradnji urbanog tkiva. Kako stambeni blok nije istovremeno predstavljao jedinstvo vlasništva, tj. bio sastavljen od jednog broja individualnih parcela, to su građevinski propisi bili oni koji su regulisali jedinstveni pristup rubnoj izgradnji - određivanjem regulacione linije, visine izgradnje, dubine izgradnje i dr. I tako dok je jezgro - središte bloka bilo razdvojeno u pojedinačna privatna vlasništva, neke funkcije zajedništva rešavale su se prizemnim delovima zgrada ili u pojedinim zgradama bloka, a neke van ovih.

U takvoj koncepciji su ulica ili trg bili mesta koja su povezivala zajedničke sadržaje i oblik grupisanja (“ulica”). Naglo povećanje saobraćaja i motorizacija sve više utiče na diferencijaciju saovraćajnih tokova, a to ujedno doprinosi određenoj izolaciji blokova i zajedničkih sadržaja između njih.

Karakterističan je zatvoreni blok, kod kojeg uočavamo tri faze izgradnje od kojih je prva nastala izgradnjom stambenih objekata ivicom bloka i zatvaranja prostora, druga - izgradnjom sekundarnih objekata u dvorištima uličnih zgrada i treća faza koja je uključila izgradnju objekata javnog karaktera.

Drugi način izgradnje zatvorenog stambenog bloka predstavlja simultanu izgradnju bloka kao jedinstvenog poduhvata kod kojega njegova unutrašnjost kao zelena površina služi za igru dece i rekreaciju i predstavlja rezervoar čistog vazduha. Ovakva izgradnja omogućena novim socijalnim tendencijama, menja karakter bloka, ograničava njegove dimenzije i ostaje prvenstveno kao početni stepen grupisanja stanova sa ograničenim sadržajima zajedništva.

Potrebe za povezivanjem često ogromnih razdaljina kao posledice naglog rasta i širenja gradova doprinele su povećanju intenziteta saobraćaja. Urbani klasični blok koji je predstavljen u stvorenom jezgru grada traži rekonstrukciju i prilagođavanje jezgra radi postizanja sinteze zajedništva, a za proširene delove grada on se sve više otvara i pretvara u naselja, povezana dobrim komunikacijama sa jezgrom i međusobno.

Do prvog otvaranja bloka došlo je pod uticajem stroge podele na četiri zone funkcionalnog urbanizma (stanovanje, rad, odmor, saobraćaj) pri čemu su funkcije zajedništva u stambenom bloku bile u stvari zapostavljene, a stvaranje što boljih higijenskih uslova i povezivanje sa prirodom postalo je vaznije.

Ovaj prilaz otvorenom bloku pokazao se nedovoljnim kada je bila u pitanju veća grupacija jer, u njima se rađaju potrebe za nekim višim oblicima šireg zajedništva, nego što su to neposredni susedski kontakti, igra dece i sl., kao što su: snabdevanje, kultura, sport, društveni odnosi, školovanje i dr. To je i dovelo do koncepta jedinice susedstva, znači jedinice koja se identifikuje sa stambenim naseljem kao višim nivoom grupisanja na putu u razvijenu urbanu strukturu.

BLOKOVSKE GRUPACIJE - Grupacije zgrada su uslovljene oblikom građevinskih blokova, parcelacijom i zahtevima insolacije. Način postavljanja zgrada uslovljava detaljnu razradu parcelacije kompleksa sa dispozicijom objekata. Individualne porodične i dvojne zgrade po svom položaju mogu da budu postavljene ili prema utvrđenoj građevinskoj liniji ili u slobodnoj koncepciji.

Položaj porodičnih zgrada prema građevinskoj liniji mahom je paralelan regulacionoj liniji za ogradu, ali razmak ovih dveju linija u blokovskoj izgradnji omeđenoj stambenim ulicama ne mora uvek biti isti. Higijenski uslovi, insolacija i koncepcija rešenja mogu ove razmake regulisati prema uslovima pojedinih zahteva. Kod pravilne blokovske grupacije zgrada prema regulacionoj liniji za zgradu odnosno pri postavljanju objekata po regulacionoj građevinskoj liniji, ovi mogu biti postavljeni bliže regulacionoj liniji za ogradu ili bliže začelju parcele. Dispozicija zgradau kompoziciji rešavanja uređenja blokovske grupacije ili kod izgradnje ulica, može imati i kombinovane položaje paralelne ulici, tako da su sa jedne strane zgrade bliže ulici, i obratno sa druge strane bliže začelju.

BOJA (engl. colour, amer. color, franc. couleur, nem. farbe, špan. color, ital. colore, rus. cvet) - 1. Osećaj, koji u oku izaziva svetlost emitovana od nekog izvora ili reflektovana od površine nekog tela. B. je fizička osobina svetlosti, određen afrekvencijom titraja svetla, izazvanih impulsom izvora svetlosti. Raznovrsne frekvencije svetlosti daju u čovekovom vidnom organu utiske različitih boja.. Rastavljanjem sunčeve bele svetlosti, koja sadrži talase svih vidljivih frekvencija u neprekidnom spektru, kroz prizmu, dobija se niz šarenih - spektralnih - boja. Prema stepenu prelamanja ređaju se te homogene (monohromatske) boje: crveno, narandžasto, žuto, žutozeleno, zeleno, plavozeleno, cijanovo plavo, indigo i ljubičasto. To je 9 glavnih boja spektra, a među njima su postepeni prelazi. Ljudsko oko diferencira u celom spektru oko 150 raznovrsnih nijansi boja (različitih frekvencija titraja svetlosti), dok najbilje opaža razlike u nijansama u srednjem delu spektra (od žute, preko zelene do plave boje). Normalno čovečije oko apercipira osećaj boje slaganjem triju osnovnih osećaja: plave, zelene i crvene boje (trihromatičnost), nepotpuno razvijeno oko prima osećaje dveju boja (dihromatičNost), a oko, koje razlikuje samo razlike svetla i tame u jednoj boji, fiziološki predstavlja daltonizam, slepoću za boje (monohromatičnost).

U širem smislu razlikuju se šarene boje (9 osnovnih boja spektra) i nešarene boje (crno, belo i sivo; ono zavisi od raznih stepena mešanja crne i bele boje). Belo telo reflektuje sve zrake bele boje a crno upija (apsorbuje) sve zrake, koje na njega padaju. Šarene boje imaju, za razliku od nešarenih, svoj ton. Ako se u spektru iza ljubičaste boje uključi grimizna, zatvara se preko crvene boje krug boja. Boje, koje fizičkim mešanjem daju belu boju, komplementarne su boje (crveno-zelenoplavo, narandžasto-plavo, žuto-ljubičasto. Mešanjem glavnih boja dobijaju se razni tonovi, koji se zovu mešane boje (aditivne boje). Mešane boje nastaju, kad raznobojni zraci istovremeno i zajedno deluju na oko. Suptraktivna boja nastaje kad se kroz više obojenih naslaga (filtera) izuzimaju trake pojedinih boja iz zajedničke svetlosti. Tako ostaju konačno samo one boje, koje su prošle kroz sve obojene naslage (filtriranje).

Da bi se došlo do jedinstvenog redosleda i nomenklature boja, pokušalo se u mnogo navrata da se srede boje u sisteme. Prve takve pokušaje izvršio je I. Newton. Mešanje boje istrazuje kao prvi T. Meyer 1745. Amaterski se problemom b. bavio J.W. Goethe (“Die Farbenlehre). Od novijih sistema ističe se onaj W. Ostwalda (“Die Farbenlehre, I-III, 1918-23.), koji boje ređa u kontinuirani krug. U tom krugu sudaraju se svojim osnovicama dva zamišljena konusa. U jednom su konusu poređane boje (od osnovnih boja na bazi) u rastućem intenzitetu prema nešarenoj beloj boji - svetle (jasne) boje, a u drugom konusu prema nešarenoj crnoj boji - tamne (zagasite) boje. Šarene su boje čiste (na bazi zamišljenih konusa), kad nemaju u sebi ni belu ni crnu boju.

2. Materija za bojenje, koja ima svojstvo da oboji bezbojno telo; bilo koji ton ili pigment, koji se razlikuje od bele boje. Sirovine za spravljanje boja (bojil) ili pigmenata vrlo su česte u prirodi; međutim, retko se nalaze u stanju, koje bi dozvoljavalo njihovu direktnu upotrebu za bojenje. Većinom su potrebni hemijski procesi odstranjivanja nekih sastojaka iz sirovina, da bi se dobila boja. Često se pigmenti dobijaju od materija, koje u svojem osnovnom stanju ne pokazuju boju, koja se od njih proizvodi (na pr. katran).

Prirodne boje dobijaju se od minerala, biljaka ili zivotinja. Mineralne boje proizvode se uglavnom mlevenjem ili pečenjem minerala. Te su boje anorganskog sastava, postojane, na pr. kobaltovo plavilo, sangvina, žuti oker, cinober. Veštačke su mineralne boje: olovno belilo, cinkovo belilo. litopon, hromovo zeleno i berlinsko plavo. Biljne (vegetabilne) boje organskog su sastava, na pr. indigo (dobija se od lišća tropske biljke indiga), krap-crveno (od korena), lakmus i orseille (od lišajeva), te od različitih vrsta drveta (na pr. campeche). i zivotinjske (animalne) boje organskog su sastava. Malobrojne su, a najčešće se upotrebljavaju cochenille (dobija se od štitaste vaši) i grimiz (skerlet, purpur; od školjke).

BOJA PREDMETA - Bojom je natopljeno sve što nas okruzuje. Boja permanentno zrači i u čoveku stvara vrlo slozena raspolozenja, utiske i reakcije. Time je i određena njena uloga i značaj u organizaciji arhitektonskih prostora. Boja predstavlja slozen kvalitet površine jednog predmeta. Pored “standardnih” dimenzija boja kao što su: otvorenost, nijansa i zasićenost, sa psihološkog stanovišta kao posebno značajne za viđenje predmeta predstavljaju mogućnosti i načini na koje se boje javljaju. Ako jednu boju posmatramo pod uobičajenim uslovima, onda se radi o površinskoj boji. Ova ista boja, posmatrana u drukčijim svetlosnim uslovima (kroz otvor, polutama i sl.), uklanja konture predmeta i deluje manje materijalno, magličasto. Voluminoznost boje se javlja kod posmatranja neba ili magle. Luminozne, svetleće boje imaju poseban značaj u vizuelnim komunikacijama i dizajnu. Ovde predmet deluje svetlo, mada u suštini on samo reflektuje svetlost. Boja može da privlači i odbija, greje ili hladi, smiruje ili uznemirava. podstiče, draži, hrabri ili žalosti.

Prema Davidu Katzu: “Boja je, pre nego oblik, u bliskom odnosu prema emocijama. - Svako u sebi, bar tako kažu neuropsiholozi, nosi boju svoje ličnosti.” Boje često označavaju razne kategorije čovekovih simbola. Nauka o bojama zalazi u sfere same psihe ličnosti istražujući njene skrivene tokove.

U takozvanom “krugu boja” najslikovitije je data shema osnovnih svojstava pojedinih boja i njhov uzajamni odnos. Ovde se boje grupišu u simbolički podeljene kategorije tamnih i svetlih, aktivnih i pasivnih, toplih i hladnih, lakih i teških itd. Interesantna je studija psiholoških svojstava boja. Prema njoj pojedine boje simbolišu razna stanja duha, karaktera i mentaliteta čoveka. Tako na primer: crvena boja simboliše strast; to je boja hrabrih, angažovanih ličnosti punih emocija. Crveno stimuliše opštu aktivnost, puls, apetit, opšte raspolozenje... Žuta boja simboliše životni optimizam. To je boja idealista i entuzijasta. Ona podstiče maštu. Plava boja je simbol nežnosti. To je boja osećajnih ličnosti. Plava boja smiruje i razvija intimna raspoloženja. Zelena boja je simbol umerenosti. To je boja ozbiljnih i realnih ličnosti. Zeleno smiruje strasti i deluje kreativno. Ljubičasta boja odražava vedrinu duha, narandžasta dostojanstvo, bela je simbol neposrednosti i jedinstva, a crna boja predstavlja ekstremnost. Prema Birrenu Faberu “psihologija boja se direktno odnosi na činjenicu da se vizuelni i fiziološki procesi aktiviraju toplim (tvrdim) bojama i prigušuju hladnim (mekim) bojama. Eto gde i kako čovek stiče svoja zapažanja o boji - iz reakcije svoga tela, reakcije koju podbada fantazija.” Ali, po Birrenu, takođe, na primer, crvena boja sugeriše oblik kvadrata, kocke, pa se i primenjuje za “oštre uglove i strukturalne planove”. Narandžasta sugerišepravougaonik, žuta oblik trougla ili piramide, zelena oblik heksagona ili ikosaedra, plava oblik lopte, pa se i ne preporučuje za uglaste predmete, itd.

Sa stanovišta praktične primene u arhitekturi, bija je od posebnog značaja za arhitektu projektanta. Bojom se mora operisati vrlo obazrivo i znalački. Potencijali boje mogu biti korisno iskorišćeni ili zloupotrebljeni. Bojom se prostor može oplemeniti ili razoriti. Ako uopšte može biti reči o nekim pravilima primene boje u arhitekturi, onda bi se valjalo zadržati na nekoliko praktičnih iskustava u njenoj primeni koja bi mogla koristiti.

Enterijer mnogo radije pozdravlja prisustvo boja od eksterijera, gde se u prirodnoj svetlosti sunca mora biti znatno obazriviji i umereniji. Ovde je uputno prepustiti prirodnim bojama materijala ulogu obogaćivanja prostornih valera. Unutrašnji prostor moze znalačkom primenom boja dobiti nove dimenzije i nova estetska i psihološka svojstva. Poznato je, na primer, da svetle boje proširuju prostor dok ga tamne suzavaju. Crvena boja priblizava površine, plava ih udaljava. Harmonija boja je posebna zakonitost koju treba takođe uzeti u obzir.

U novije vreme se najviše upotrebljavaju veštačke boje, vrlo slozena jedinjenja s grupom CO2. Njihova proizvodnja zahteva dugotrajan hemijski proces u fabrikama (dobrim delom na osnovu ekstrakcije smole iz kamenog uglja - smolaste boje, anilinske boje). U toku analize i simteze različitih jedinjenja dobijaju se mnogi nuzproizvodi, koji se najčešće upotrebljavaju u farmaceutskoj i fotografskoj industriji. Najbogatija je grupa azopigmenata, koji sadrze - N=N - grupu; zatim nitropigmenti (pikrinska kiselina, naftol-zuto); trifenilmetanski pigmenti (fuksin, rozin); indigoidni pigmenti (veštački indigo); sulfokiselinski pigmenti (hidron-modro); antrahinonski pigmenti (alizarin) i azinski pigmenti (safranin, metilensko plavo). Tehnički se boje dele po svom delovanju na raznovrsne materijale, koji se njima boje - na kisele, bazne, močilne, direktne, redukcione i boje građene na vlaknu.

BOKS PROSTOR (Arh.) - Manji prostor odeljen pregradom od ostalih u sklopu veće prostorije. Služi za razne svrhe u cilju izolovanog smeštaja. Npr. kod staja, izložbenih paviljona, u mašinskim i automobilskim garažama, u dečjim bolnicama i sl.

BOKS SKLOP, KUTIJASTI SKLOP (engl. box kutija, frame okvir, sklop), ređe kutijasta ramovska konstrukcija - Vrsta armiranobetonskog konstruktivnog sistema, odnosno sklop neke građevine kutijastog oblika, kod kojeg je njeno opterećenje preneto na poprečne zidove. Ovakav konstruktivni sklop je pogodan samo za građevine koje sadrže ponavljajuće nizove relativno malih prostornih jedinica (ćelija), kao što su stambene ili hotelske jedinice. B.s. se ponekad naziva i unakrsna zidna konstrukcija (engl.cross wall).

BRAIN WASH ARHITEKTURA (engl. ispiranje mozga) - Naziv za arhitekturu koja je nastala kao proizvod brain wash metode kada se iz svesti jednog arhitekte namerno odstranjuju svi prethodni uricaji i tradicija a zatim se, sa takve osnove začinje nova arh. ideja. B.w.a. je prisutna kod mnogih stilskih prekretnica u arh., ponajviše je srećemo u arh. futurizmu.

BRANDING (engl. brand žig, trgovački znak) - Naziv za proces putem kojeg se jednom proizvodu pridodaju informacije o njegovom značenju i vrednosti kroz formu pakovanja i marketinga. B. sadrzi davanje jednom proizvodu karakterističnog imena i njegovo reklamiranje, odnosno reklamnu kampanju. Uspešno odabran i sproveden b. daje jednom proizvodu prednost u odnosu n druge proizvode iste vrste i kvaliteta, jer informacija koju pruza b. snaznije deluje na kupce u odnosu na druge proizvode i kupci se lakše odlučuju da ih kupe. B. takođe ističe identitet jednog proizvoda, stvarajući široko polje njegovih korisnika, često predstavljajući životni stil jedne ciljne grupe korisnika proizvoda.

BUILT FORM (engl. izgrađena forma) - Analogija koja se izvodi između prirodnih oblika, onih koji se javljaju u prirodi i oblika koji podražavaju prirodnu strukturu ali su nastali racionalim delanjem arhitekte. Racionalisti su odvajali arh. formu od prirodne, dajući joj karakteristike jasnoće, preciznosti, samosvesnosti (Christopher Alexander, Thomas Maldonado, Bruce Archer), dok su estetičari smatrali da je estetika oblika sadržana u prirodi i da ona mora da reflektuje prirodu (D’Arcy Thompson).

CAD - Naziv za najrasprostranjeniji program za kompjutersko crtanje. U arhitekturi, ovaj program je potisnuo klasično arhitektonsko crtanje upotrebom tuša i pera. Program je razvijen u SAD, 80-tih godina i neprestano se unapredjuje, prateći potrebe i zahteve savremenog arhitektonskog izražavanja.

CAPRICCIO, CAPRICE (ital. hir; franc. caprice; lat. capra koza) - delo obeleženo hirovitošću, kao što su hirovite kozje kretnje i skokovi. U lik. umetnostima, ostvarenje spontano, potpuno slobodno, plod momentalnog raspoloženja i razigrane mašte. Improvizacija, koje se ne podvrgava pravilima i uobičajenim konvencijama, redovno skica manjih razmera.Pod nazivom “Capricci di varie figure” izradio je J. Callot za Lorenza Medicia niz bakroreza s vedutama Firence i različitim likovima i prizorima (seljaci, pastiri, plesovi, dvoboji, bitke). F. Goya dao je zajednički naziv “Caprichos” svojim satiričnim fantazmagorijama u bakrorezu i akvatinti.

CARDBOARD ARCHITECTURE, KARTONSKA ARHITEKTURA (engl.) - 1. Proces projektovanja prilikom kojeg se koriste modeli da se pokažu formalni i prostorni odnosi, bez obraćanja pažnje na materijalizaciju ili funkciju finalne zgrade. 2. Modeli sa ravnom površinom koja je izbušena ravnim crnim rupama, poput serije kartonskih kutija. Termin se u ovom smislu upotrebljava da se opiše rad Kahn-a i drugih iz perioda 1960-tih.

CELINE - U urbanističkom smislu, celine su u osnovi monofunkcionalne, jednoobrazne i “sažete” urbane strukture unekoliko “zatvorene” i jasno određene kao skladno integrisane morfološke jedinice.

CENA STANA - Stambena privreda obuhvata proizvodnju stanova i eksploataciju stanova, dva područja od kojih je jedno proizvodno a drugo potrošno. Zbog toga se moze govoriti o ceni stana i ceni stanovanja. Cena stana je, po klasičnoj definiciji, novčani izraz vrednosti stana kao robe. Iz definicije proizlazi i struktura vrednosti stana kao robe i faktori koji na cenu prvenstveno utiču.

Strukturu vrednosti stana kao robe sačinjava preneta vrednost građevinske tehnike, preneta vrednost građevinskog materijala i novostvorena vrednost u građevinarstvu. Novostvorena vrednost, takođe sadrži najpre dva elementa: vrednost ličnih dohodaka radnika u građevinarstvu i višak vrednosti. Višak vrednosti obuhvata sredstva potrebna za obezbeđenje opštedruštvenih funkcija, sredstva za akumulaciju u građevinarstvu, ali i još jednu, novu ekonomsku kategoriju, rentu. Renta je izraz vrednosti zemljišta koje je u stambenoj izgradnji jedan od faktora proizvodnje. Osnovni činioci od kojih zavisi cena stana je vrednost stana, vrednost novca i ponuda i tražnja.

CENA STANOVANJA - Cena stanovanja se kao oblik pojavljuje u korišćenju stambenog fonda. Ona se javlja u svakom obliku korišćenja stambenog fonda, stanovanja. Postoje uglavnom dva načina: stanovanje u stanu na bazi vlasništva nad njim i stanovanje u stanu na bazi zakupa nad njim. Cena stanovanja postoji i u jednom i u drugom načinu. Razlika je jedino kvantitativna, posmatrajući samo cenovni aspekt problematike a ne, na pr. i svojinski. Cena stanovanja se analitički najpotpunije može da sagleda preko stanarine, koja predstavlja oblik cene u zakupnom delu stambenog fonda.

CENTAR, CENTER (engl.) - U urbanističkom smislu, naziv za središte, jezgro, staro jezgro nekog grada, naselja, dela grada. Takodje, u novijem urban. smislu, predstavlja zgradu ili kompleks zgrada podignutih sa funkcijom koncentrisanja određenih urbanističkih gradskih aktivnosti: trgovine, administracije, sporta, kulture, muzeja i dr. U tom smislu, postoje: trgovački c., administrativni c., sportski centri, kulturni c., muzejski c. i dr. U ant. Grčkoj, za centar sveta je smatran onphalos (“pupak sveta”), u Starom Rimu je to caput mundi (“svod sveta”, “centar sveta”) a u Islamu je to Ka’aba.

Mircea Eliade ističe da je, prema mnogim verovanjima, vrlo teško dospeti do centra. To je jedan idealan cilj, koji se može dostići tek nakon “napornog putovanja”. On piše dalje: “Dostizanje centra znači postizanje posvećenja, hadžiluk. Time se, posle dojučerašnje profane i iluzorne egzistencije ostvaruje jedna nova egzistencija, realna, trajna i moćna.” Ako se shvati da “središte sveta” označava ideal, javni cilj ili čak “izgubljeni raj”, onda i reč “dom” dobije abliže i konkretnije značenje. Ona nam tada prosto govori to, da lični život svakog čoveka im svoj centar.

Prema Christianu Norberg-Shultzu, pojam doma kao centra, središta našeg sveta, potiče još iz najranijeg detinjstva. Prve naše reperne tačke su vezane za naš dom i kuću, a dete se vrlko sporo osposobljava da zakorači van granica doma. Prema O.F. Bollnow-u, centar, središte - dom je ona tačka, gde čovek stiče svoj položaj kao misaono biće u prostoru, tačka gde on “živi” i “dokoliči” u prostoru.

CENTRALIZOVANI OBLIK - Oblik koji prvenstveno označava “koncentraciju”. Jedno mesto, po sebi, prvenstveno je “zaokrugljeno”. C.o. sadrzi u sebi dva elementa: centar i prsten koji ga okruzuje. Prema Rudolfu Schwartzu: Krug, kao kolo, povezuje ljude među sobom pomoću beskrajnog lanca ruku. Pojedinac se tako utapa u jednu višu formu, pa time postaje jači. Kada se ljudi slažu, oni se hvataju u kolo, kao da se time pokoravaju nekom tajnom zakonu. Prsten, kao ni kolo, nema ni početka niti kraja. On i počinje, a i završava se svugde i nigde... (Centralizovan oblik) je najiskrenija i namoćnija od svih geometrijskih figura, a svakako je i najjednodušniji.”

CENTRALNA OSA, AKSIS - U arhitekturi naziv za središnju osu simetrije jednog objekta, koja najčešće ide po njegovoj dužini, deleći ga na dve istovetne medjusobno simetrične strane. Centralna osa ne mora da se samo odnosi na osnovu gradjevine; ona može da bude i centralna osa fasade. Neki objekti mogu da imaju dve ili više centralnih osa; tada govorimo o centralnim gradjevinama. U tom slučaju, postoji više osa simetrije. U urbanističkom smislu, centralna osa je osovina jedne urbane celine, grada ili bloka. Najčešće je to gradska aavenija ili karakteristična saobraćajnica. Centralno osno planiranje naročito je karakteristično za projekte idealnih gradova iz perioda renesanse i baroka.

CENTRALNA PERSPEKTIVA - V. Perspektiva. Naziv za perspektivni prikaz, crtež, kod kojeg je očna tačka ostvljena u središtu kompozicije pod uglom od 90 stepeni u odnosu na centralni objekt perspektivnog prikaza. Centralna perspektivna je karakterističan prikaz simetričnih objekata gde su njegova leva i desna karakteristična strana date pod istim uglom u odnosu na očnu tačku.

CENTRALNA PROJEKCIJA - Često korišćen perspektivni prikaz simetričnih objekata. Centralnu perspektivu karakterišu elementi: linija horizonta se nalazi preklopljena sa horizontalnom simetralom predmeta, očna tačka se nalazi u centru predmeta (presek horizontalne i vertikalne ose simetrije). Očne tačke su postavljene na jednakom rastojanju od projekcije očne tačke.

CENTRALNE FUNKCIJE I CENTRI - Su specifična funkcionalna celina u naseljima i u njima se multipliciraju kako funkcije tako i procesi naselja, kombinovanjem one “klasične” četiri urbanističke funkcije: rad, stanovanje, rekreacija i saobraćaj, tako da se u centralnim prostorima zaista svi oblici života i aktivnosti grada nalaze u specifičnim odnosima. Fizičke strukture zavise od stepena i karaktera centra (nulti stepen, prvi, drugi, treći i IV stepen, specijalizovani centri itd.), ali i od koncepcije i programiranja, predviđenih sadrzaja i “doziranja” svakoga od njih, uz stalne promene koje su u okvirima centralnih funkcija i centara prirodan postupak razvoja i novih interesovanja. Izdvajanje centralnih funkcija, naročito na nižim stepenima, u posebne centralne fizičke strukture, predstavlja jednu od važnih linija preispitivanja urbanističke teorije i prakse.

CENTRALNI PLAN - V. Plan, Plan – tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine kojim dominira centralna osna simetrija. Centralni plan nalazimo kod crkava, posebno kod rotondi i holnih crkava. Može da bude kvadratan centralni plan ili kružni centralni plan, ali se radi i u obliku mnogougaonika (šestougaon centralni plan, osmougaon centralni plan).

CENTRALNI PRISTUP - Naziv za čeoni pristup jednom objektu, sa strane glavne fasade.

CENTRALNI PROSTOR (nem. Zentralraum) - Prostor koji ima glavne ose jednake ili priblizno jednake duzine. Na primer, unutrašnji prostor jedne centralne građevine.

CIRKULACIONI PRINCIP URBANOG PLANA - Predstavlja princip urban. planiranja i izgradnje na osnovu principa cirkulacije saobraćaja, prometa i razmene dobara i energije na području grada. Cirkulacioni princip korišćen je prvobitno kako bi bili obezbeđeni transport robe i snabdevanje hranom i odećom većeg broja stanovnika, ali isto tako da bi bila omogućenost pokretljivosti građana i smeštaja većeg broja vojnika prilikom opsade jednog grada. Prvobitno su postojale dve osnovne karakteristike proistekle iz c.p.u.p. u helenističkoj Grčkoj: postojanje perspektive i duge gradske ose. Ovi principi preneti su kasnije na rimski castrum. U toku Srednjeg v., međutim, c.p.u.p. razvijan je pojedinačno za svaki primer, u zavisnosti od urbanih karakteristika gradskog plana.

CITAT U ARHITEKTURI - Kao i u drugim likovnim umetnostima, i u arhitekturi su prisutni primeri citata. U želji da predstave izvore svojih ideja ili ih povežu za antičke uzore, mnogi arhitekti ugrađuju u svoja dela elemente ovih uzora, ili ih predstavljaju u vidu citata. Tokom celog perioda renesanse, pronalazimo građevine koje obiluju citatima svojih antičkih prauzora. Citate pronalazimo i u mnogim savremenim arhitektonskim objektima i stilovima. Post moderna arhitektura zasniva svoj stav na obilju citata iz prošlosti, pre svega iz antičke arhitekture. U modernoj arhitekturi česti su citati iz nacionalnih ili folklornih arhitektura. Tako na primer, arhitektura tradicionalnog Japana često je izvor citata u savremenoj arhitekturi.

CLIP ON ARHITEKTURA - Ono što su britanska grupa Archigram ili japanski metabolisti plasirali pod naslovom Cip-on, plug-in predstavlja posledicu izrazitih mogućnosti vremena, još neostvarenih, ali jasnih u postavljanju trostruke strukture u izgrađenoj sredini, tj. funkcionalnog pluralizma. Nasuprot strogoj podeli delatnosti u trostrukoj strukturi, osnovne matrice, elemenata ispune (tipične jedinice) i sistema snabdevanja pokazale su se velike mogućnosti rasta i promene sredine, pa i same jedinice čije se ukopčavanje u sklop ne može više smatrati završenim. Osnovna matrica, najčešće opterećena infrastrukturnim zadacima dozvoljava ove izmene, širenje elemenata, do njihove kompletne zamene. Multifunkcionalna upotreba prostora, naročito kod grupa Archigram sve do Anti-arhitekture je predimenzionisano nastojanje da se tradicionalno izolovano gledište o objektu - statičkoj kutiji - prevaziđe, uspostavljanjem ove zavisne linije među nivoima budućeg prostora. Ako se kod ovih pokušaja obilata upotreba tehnike shvati kao želje za postizanjem idealnog stanja, ipak, ostaje veoma jasna poruka o potrebi nekih promena u shvatanjima i praksi arhitekture.

COMMODITE (franc. komfor, ugodnost, udobnost) - Francuski naziv za komfor, za povećane zahteve za bolju organizaciju ljudskog stanovanja. Arhitektonsko teoretsko poimanje, shvatanje iz XVIII veka, vezano za izgradnju dvoraca i hotela (franc.) prema kome je neophodno omogućiti svrsishodan raspored svih glavnih i sporednih prostorija. Takođe je neophodno ostvariti udobnost stanovanja, pre nego reprezentativnost stambenog prostora. C. je izvršila veliki uticaj na reformaciju stambenog graditeljstva i uvela je nove karakteristike i standarde u oblast stanovanja. Uređenjem c., izdvojene su funkcije dnevnog boravka i spavanja, kao i funkcije reprezentativnog prostora i servisnih službi. Ova segregacija prostorija dovela je čak do gradnje objekata koji su uključivali više različitih zgrada, od kojih je svaka imala različitu fukciju.

COMPARTMENT (engl. compartment) - 1. Jasno definisano područje unutar jednog vrta, često odvojeno živom ogradom iloi zidom. 2. Soba u jednom objektu ili prostor koji je izdvojen. 3. Subdivizija, pododeljenje, jednog većeg odeljenja u zgradi. 4. Kofer na tavanici ili plafonu.

COMPONERE (l. componere) - Sastaviti, sastavljati; izraditi plan za neko umetničko delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti muzičko delo.

COMPUTER AIDED DESIGN, CAD (engl. kompjuterski dizajn) - Pojam se koristi da bi označio kompjuterski program koji se koristi da bi zamenio projektantska i dizajnerska sredstva konvencionalnog crtanja i grafičkog prikazivanja putem crtanja na papiru na crtaćoj tabli, putem sistema koji može da proizvede mnogo kvalitetnije crteže i uopšte predstave objekta dizajna mnogo brže od klasičnih tehnika crtanja. Takođe, ovaj program sadrži dodatnu prednost da ovi crteži mogu biti smešteni unutar memorije komjutera, odakle mogu biti “pozvani” i dorađeni prema potrebi projektanta, ili promenjeni, mnogo brže nego klasičnim metodama.

CAD je nastao na Massachusetts Institute of Technology (MIT) u periodu 1950-tih godina. Međutim, tadašnji kompjuterski sistemi bili su veoma skupi i prema tome mogli su biti upotrebljeni samo u onim industrijskim granama gde je upotreba dizajna opravdavala velike investicije (na pr. aero kosmička i automotivna industrija). Ipak, ubrzo nakon prvih pionirskih poduhvata korišćenja kompjuterske tehnologije u procesu projektovanja, novo razvijeni hardware je postao široko primenjen: kompjuteri su povećali brzinu procesinga i veličinu memorije, a istovremeno je smanjena njihova cena i fizička veličina.

CAD software predstavlja fleksibilno sredstvo koje sadrži kako bazu podataka - informacija, tako i tražene mogućnosti za pripremu i izvršenje procesa crtanja. Ove mogućnosti uključuju: opciju prikazivanja arh. objekta ili jednog dizajna iz bilo kojeg ugla posmatranja; njegove rotacije; prikazivanja njegovih osobina, smanjenja i zumiranja; prikazivanja poprečnih preseka bilo kojeg dela dizajna; mogućnost prikazivanja objekta na linearan ili površinski način; mogućnost skrivanja konstruktivnih linija i njihovog uklanjanja iz strukture objekta; mogućnost prilkazivanja pojedinačnih komponenti objekta izdvojeno. Ovako stvoren dizajn putem kompjutera, može da bude pohranjen na disku unutar memorije kompjutera ili je moguće izraditi “tvrdu kopiju” pomoću upotrebe plotera, koji će kao robot preneti digitalnu pohranjenu informaciju. Lista svih elemenata objekta i njegovih komponenti, može da bude preneta putem mreže na druge kompjuterske jedinice, koje se nalaze na pr. na gradilištu ili u proizvodnoj hali gde se izrađuju projektovani elementi, kao i u magacinu, prodajnom mestu i sl.

CONCATENATIO (lat., engl. concatenation) - Jedinstvo elemenata postignuto njihovim spajanjem poput spajanja lanca, kao na pr. kod separatnih arhitektonskih elemenata na jednoj dugačkoj fasadi (svaki sa sopstvenim krovom i separatnom kompozicijom), gde se frontovi ispuštaju u polje ili su povučeni na unutra. Ova kompozicija takodje se naziva staccato kompozicija. Konkatenirane fasade su bile omiljene kod mnogih arhitekata, naročito kod Willia Kent-a i drugih Palladijanista, a u svrhu artikulacije.

CONCEPTUAL ARCHITECTURE, KONCEPTUALNA ARHITEKTURA (engl.) - Arhitektonsko projektovanje koje nije realizovano jeste “konceptualno projektovanje”. Interpretacije termina iz 1960-tih iključuju prostorno definisanje, simulirane predstave i slike projektovane u nebo putem lasera i volumene pokrivene vazduhom u pokretu, sa zidovima od vatre i vode (na pr. predlozi Yves Klein-a i Werner Ruhnau-a). Air-jets se predlažu umesto konstruktivnih struktura, kreirajući “instant forme”. Neki teoretičari smatraju konceptualnu arhitekturu više nego za proces nastajanja, nego za finalnu arhitektonsku gradjevinu.

CONCEPTUM, KONCEPTIRATI (l. conceptum) - Izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.).

CONFIGURATIO (l. configuratio) Konfiguracija. Uobličavanje, uobličenje, obrazovanje oblika, spoljni oblik; astr. odnosni položaj, prividan ili stvaran, nebeskih tela.

CONFORMARE (l. conformare) - Saobraziti, saobražavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagoditi se.

CONFORMATIO (l. conformatio) - Sastav, sklop, građa nekog tela; saobražavanje, saobraženje, podešavanje prema čemu, prilagođavanje.

CONFORT (fr. confort) - Udobnost, ugodnost (kao posledica ukusnog i praktičnog uređenja stana, života i sl.), sve ono što jedan stan treba da ima pa da bude potpuno udoban; materijalno blagostanje; pomoć; up. komfor.

CONGLOMERATIO (l. conglomeratio) - Gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svačega.

CONSTRUCTION SPIRITUELLE (franc. duhovna konstrukcija) - Naziv koji je za arhitekturu upotrebio Le Corbusier, kojim daje njenu definiciju kao duhovne discipline i delatnosti konstruisanja jedne građevine ili prostora uopšte. To je nova prostorna koncepcija, nastala na osnovama renesansne koncepcije prozimanja unutrašnjeg i spoljnjeg prostora, koju je koristio Borromini kod svojih poznobaroknih crkava. Pred kraj dvadesetih godina Xxv. ovo prožimanje je primenjeno i na zgrade za stanovanje. Ta mogućnost je latentno ležala u skeletnoj konstrukciji, ali je skelet zahtevao svoju umetničku transpoziciju.

CONTEXTUAL ARCHITECTURE, KONTEKSTUALNA ARHITEKTURA (engl.) - Takodje nazvana kontekstualizam (contextualism), termin sugeriše arhitekturu koja aodgovara na svoje okruženje putem poštovanja onog što se već u tom okruženju nalazi, nasuprot konstruktivizmu ili dekonstruktivizmu, koji rade namerno protivno uspostavljenoj geometriji i tradicionalnoj praksi.

CONTIGUITAS (nl. Contiguitas) - Graničenje, dodirivanje; dodirivanje zgrada u prostoru, prostorno ograničenje zgrada u urbanističkom smislu.

COORDINATING CATALOGUER (engl. koordinirajući kataloški skupljač) - Naziv za dizajnera, ređe arhitektu, nastao u SAD u razvojem potrošačke arhitekture i “Do it yourself arhitekture” u kojoj je uloga arhitekte svedena na nivo osobe koja predstavlja elemente kuće ili jednog enterijera putem mogućih uzoraka koji su katalogizirani i od kojih sklapa jedinstvenu celinu. Interesantni su pojedini sistemi c.c. koji su razvijeni sa ciljem brze i efikasne izgradnje. Sistemi sadrze kompatibilne elemente za različite delove kuće a njihovim sklapanjem, moguće je ostvariti jedinstvene objekte. Ezra Ehrenkrantz, izdvojeni c.c. je sa svojim timom projektovao 1970.g. veoma uspešan sistem presovanih ljuskastih sklopivih delova za kuće. Svi elementi su izrađeni kao posebne, samonoseće ljuskaste konstrukcije, tako da je njihova međusobna montaža veoma pojednostavljena.

CORPORATE IDENTITY (engl. združen identitet) - Predstavlja sistem pakovanja, vizuelni stil kompanije koji joj daje izdvojen i jedinstveni identitet putem dizajna. Često je identitet jedne kompanije koncentrisan na njen logo, putem njegovih aplikacija, od zaglavlja na pismima i panoima, reklamnom materijalu, što mu daje značaj i važnost. Ovakav jedinstveni koncept može da bude sadržan i unutar arhitekture jedne kompanije, pa čak i u načinu odevanja služmenika. Wally Olins, pionir c.i. od 1960-tih, skreće pažnju da unutar malih ili mladih kompanija, identitet menadžmenta predstavlja intuitivnu karakteristiku. Velike kompanije, s druge strane, više pažnje obraćaju na stvaranje jasne slike o njihovim poslovnim namerama, vrednostima i identitetu, unoseći koheziju u ono što može da izgleda kao komleksna jedinstvenost kompanije. Često se naglašava da su radovi Petera Behrensa za kompaniju AEG predstavljali prvi primer c.i. Ovaj koncept je danas najviše razvijen kod velikih američkih i multinacionalnih kompanija.

CORRECTIO (od lat. correctio popravljanje) - Ispravljanje umetničkog rada koje vrši sam autor ili neko drugi.

CRTEŽ (engl. drawing, franc. dessin, nem. Zeichnung, ital. disegno, rus. risunjok) - Grafički prikaz oblika na nekoj površini. U širem smislu, slika predmeta ili pojava, rađena pomoću grafičkih sredstava linijom, znakom, mrljom. Kombinacijom čistih linija, spajanjem crta i mrlja, kontrastom crnog i belog, efektom svetla i senke postiže se linearnost, odnosno plastičnost crteža. Upotrebljava se uglavnom jedna boja, ali nisu retki crteži u različitim bojama. C. je način univerzalnog izražavanja i stariji je od pisane reči. Razvijao se između utilitarističkih primena s jedne strane i čiste fantazije s druge, dok nije postao bitan faktor figuralne umetnosti.

Umetnički crtež osnova je svim oblicima likovnog stvaranja: grafici, slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi. C. može biti samostalno i u sebi potpuno završeno delo ili služi kao početni, pripremni stadijum u koncipiranju slike, u fiksiranju određene zamisli i ostvarivanju oblika u prostoru. C. rađen po prirodi sredstvo je, kojim se na specifičan (umetnički način) definiše odrz stvarnosti. Teorija i praksa postavlja, kao primaran zahtev, pravilnost i egzaktnost crteža, i stoga je učenje crtanja osnova umetničkog obrazovanja. Studije crtanja se temelje na tačno definisanim načelima o reprodukciji oblika na površini, modeliranju volumena chiaro-scurom, određivanju prostornih planova pomoću perspektive i anatomski vernom prikazivanju tela.

Osnovni element crtačke umetnosti je linija (crta). Linijom se mo9gu izraziti dve osnovne dimenzije: visina i širina; treća, dubina, postiže se kao privid, primenom određenih sredstava, među kojima i perspektive. Osim crteža, rađenih po prirodi, postoje i takvi u kojima umetnik izražava svoju imaginaciju. Ukoliko se radi o crtežu kao naučno-pomoćnom faktoru čisto tehničkog karaktera, dakle sa izrazito utilitarnom namerom, tada je to tehnički crtež. Crteži se razlikuju po metodama izvođenja, po temama, nameni, tehnici i karakteru.

Za realizaciju crteža potrebni su podloga, crtački materijal i pribor. Podloga moze da bude svaka materija, na koju se mogu ucrtavati vidljivi potezi. Prva podloga paleolitskog čoveka bila je zidna površina njegove nastambe, špilja. Kasnije to postaju kamen, kost, drvo, bakar zeljezo, opeka, svila, papir. Antički svet služi se papirusom, srednjovekovni crtači pergamentom i konačno papirom. Papir je prenesen u Evropu iz Kine u XI-XII veka; širu primenu dobija u Xvv., kad apostaje najviše trazena podloga za crtez. Podloga se često pokrivala (grundirala) posebnim sredstvima ili se bojadisala.

Crtački materijali dele se (u širem smislu) na suve i tekuće. Suve su tehnike: olovka, grafit, kreda, ugljen, crvena kreda (sangvina), pastel. Za primenu tekućih tehnika (različite vrtse tuša, tinte, sepija i boja) neophodni su crtaći pribori: trska, četkica, pero (guščije i metalno).

Likovna izražajna sredstva kojima se c. sluzi su kontura, volumen i mrlja. Konturom, čistim obrisom, linijom, služe se umetnici od najstarijih vremena do danas (linearni crtez). Iluzija volumena nekog objekta postiže se kontrastom crno-belog, svetlosti i senke, tzv. crtačkom modelacijom.Upotrebom suvih i oštrih crtačkih materijala senke se izvode tankim uporednim crticama (šrafiranje), dok se kod crteža ugljenom ili kredom senčenje vrši u širokim površinama ili pomoću brisanja mekom gumom. Mnogo suptilnije stepenovanje tonova postiže se tekućim crtačkim materijalima. Crtež, rđen razređenim tušem, naziva se lavirani c., a graduiranjem jedne boje grisaille. Prelaskom od linearnog i plastičnog crtanja u tonsko ili slikarsko naziva se sfumato, meko oblikovanje forme i rasplinutost kontura. Mrljama su rađeni oni crteži, kojima je boja ili ton osnova umetničKog izražavanja. To je tonski ili slikarski crtez, rađen većinom četkicom; on se po svom karakteru približava slikanju. Često je teško diferencirati crtež od slike, jer osim monohromnih postoje i višebojni crteži. Akvarel, gvaš, pastel, tuš mogu služiti podjednako kao crtački i kao slikarski materijali.

CRTEŽ GRAĐEVINE (nem. Aufriss) - Grafički prikaz spoljašnjeg izgleda neke građevine ili njene unutrašnjosti u normalnoj projekciji (v. Projekcija) u smanjenoj razmeri, tako da je moguće sagledati celokupan prostor građevine.

CRTEŽ REZANJA, RADIONIČKI CRTEŽ, RADIONIČKI PLAN - Klesaru je ptreban za njegov rad radionički crtež (rezanje kamena) u koji je ucrtan svaki pojedinačni kamen i obeležen brojem.

CYBER ARHITEKTURA (engl.) - Kibernetska arhitektura. Pojam se koristi da bi označio arhitekturu visoko tehniciziranog karaktera. Po pravilu, ova arhitektura je nastala upotrebom kompjutera i ne retko je futurističkog karaktera. Cyber objekti su visoko funkcionlani, načinjeni za upotrebu u strogo namenjene svrhe. Cyber enterijere pronalzimo u opremi kosmičkih stanica ili u futurističkim filmovima iz žanra science fiction.

ČISTA POVRŠINA, KORISNA POVRŠINA (Arh.) - Čista površina za iskorišćenje u stambenim i poslovnim prostorijama, računata bez stepenišnog prostora, lifta i sl. i bez površine zidova, koja služi kao baza za obračunavanjej pravno-fizičkih odnosa kao: visine zakupnine, iznosa idealnog dela i dr.

ČISTA VISINA, KORISNA VISINA - Odstojanje težišta armature od krajnje pritisnute ivice betona u armiranom betonu.

ČITLJIVOST ARHITEKTONSKE FORME (engl. comprehensibility) - Razumljivost arh. forme. Karakteristika arhitektonske forme, arh. ili urbanističkog plana da bude jasno shvaćen, razumljivo predstavljen. Poruka čitljivih planova veova je znažna, nedvosmislena, čitljiva.Jedna arhitektonska forma može da bude čitljiva u pogledu: organizacije elemenata forme, tipa i izbora konstrukcije forme, vrste materijala. Međutim, osnovna čitljivost forme nalazi se u njenom idejnom, psiho socijalnom ili istorijskom kontekstu koji sadrži.

Prema Lewisu Mumfordu, ono što bi se moglo nazvati “slikovitošću”, ono svojstvo koje jednom fizičkom predmetu daje snažnu moć izazivanja žive predstave kod ma kog posmatrača, to se može nazvati čitljivošću ili možda “uočljivošću” u snažnom smislu te reči. Prema Kevinu Lynchu, čitljivost u urbanističkom smislu, predstavlja jedan određeni vizuelni kvalitet: očiglednu jasnost, razgovetnost gradskog pejsaza. Pod tim on podrazumeva lakoću sa kojom se njegovi delovi mogu raspoznati a i organizovati u koherentnu sliku. ko je gradski pejsaž čitljiv, onda se on može vizuelno obuhvatiti i shvatiti kao složena slika razaznatih simbola; čitljiv grad će biti onaj, čije je delove ili belege ili ulice lako razaznati i identifikovati, pri čemu se sve to lako sklapa u jednu skupnu, celovitu sliku. Č. predstavlja najbitniji kvalitet dispozicije jednog grada, a koncept čitljivosti može koristiti danas pri rekonstruisanju gradova. Mada jasnoća ili čitljivost nikako nije jedina značajna osobina jednog lepog grada, ona je od naročitog značaja kada se razmatra čovekova okolina u razmerama urbanih veličina, vremena i složenosti. Da bismo to shvatili, moramo razmatrti ne samo grad kao stvar po sebi već grad, onakav kakvim ga vide njegovi stanovnici.

ČOVEK – GLAVNE MERE - Ako ispitamo odnose glavnih mera normalnog čoveka, npr. muškarca srednje veličine, nailazimo skoro svuda na mere deljive sa modulom od 12,5 cm, odnosno mere koje se mogu zaokružiti tako da su deljive sa 12,5 cm. Nijedan čovek nije sasvim jednak nekom drugom čoveku. Zbog toga, kao i zbog boljeg razumevanja i pamćenja odnosa glavnih mera, bolje je da se primenjuju zaokruženo, nego da se oslanjamo na tačne mere neke slučajne osobe, ili na prosek od nekoliko osoba.

U našem slučaju neka je ukupna visina čoveka 1,75 m, onda je visina do očiju 1,625 m, visina do sredine vrata (Adamova jabuka) 1,50 m, visina do sastava nogu 0,875 m, ukupna širina 0,50 m, ukupna debljina i širina u visini listova 25 cm itd. Isto vredi i za glavne mere čoveka u sedećem položaju: visina sedišta 45 do 50 cm visina stegna 62,5 cm, visina naslona za ruke 65 do 70 cm, gornja visina pleća 112,5 cm, ukupna visina u sedećem položaju 137,5 cm.

Ove mere vrede za normalne slučajeve, ali se menjaju srazmerno višem ili nižem sedištu. Sve se ove mere mogu deliti sa modulom 12,5. Opšte uzeto računa se, da ukupna visina čoveka iznosi 8 visina glave, pa i tu postoji neka unutarnja povezanost sa brojem modula 12,5 = 100/8.

ČOVEKOMERNOST PROSTORA - Arhitektura, pre svih umetnosti, mora izrazavati najintimnija htenja čoveka jer ona čini deo njegove egzistencije, okvir svih manifestacija života. Humana usmerenost nije samo jedan od aspekata arhitekture, ona je njena premisa. Nema autonomne arh. koja nije sudbinski vezana za čoveka i ljudsku zajednicu. Čovek je bio i ostaje merilo njenih vrednosti.

Čovekomernost ne znači vulgarni antropologizam vraćanja u vremena mera palca, stope i lakta. Humanizam je najširi pojam maksimalne demokratizacije društvenog života i stvarnog oslobađanja ličnosti od svih vidova prinude i ograničenja njegovih ljudskih i stvaralačkih nagona i potreba.

Uloga arhitekture bi bila u tome da za to obezbedi, sa svoje strane, najoptimalnije uslove organizovanog prostora kao okvira života i aktivnosti čoveka i zajednice. Svakako da nije svejedno kako će ona to obaviti, jer čoveka formiraju uslovi sredine i društva u kojem ov živi i deluje. Prema Schinkelu, “arhitektura je oplemenjivač svih ljudskih odnosa”, a Frankastel piše da je “umetničko delo jedinstven proizvod određene aktivnosti koja se obavlja u isti mah po planu materijalnih delatnosti i imaginarnih delatnosti date društvene grupe. U oba slučaja, pored toga, delo ima dvostruko sociološko i individualno obeležje, isto onako kao i čovekova ličnost kojaga je proizvela”.

ČOVEKOMERNOST - U arhitekturi, karakteristika ili osobina jednog prostora ili objekta koji ga čini prijatnim, prihvatljivim sa stanovišta mera i dimenzija prilagodjenim čoveku. Za jedan prostor kažemo da je čoveko meran ukoliko su prostorni odnosi i relacije u funkciji čoveka kao njegovog korisnika. Nasuprot čovekomernom prostoru, možemo da govorimo o gigantizmu ili gigantomaniji, gde su zgrade kolosalnih dimenzija i nisu prilagodjenje percepcionih karakteristikama čoveka.

Dobra arhitektura treba da bude čovekomerna. merljiva ljudskim dimentizajama, ljudski funkcionalna. Prostor koji ne poseduje čovekomernost, gubi svoj humani smisao i karakter. Tokom istorije arhitekture, čovek je oduvek bio osnovna merna jedinica prostora. Od Vitruvia do Leonarda, čovekove mere su bile osnovne mere prostora. Stopa, lakat, šaka, palac bile su osnovne čovekomerne jedinice dužine. U svom Le Moduloru, Le Corbusier daje tačan sistem modularnih mera koje proizlaze iz čovekovih dimenzija kao referentnog uzora i transponuje ga na univerzalan sistem mera opšte prihvaćen u arhitekturi.

ČVRSTINA I UDOBNOST U ARHITEKTURI - Prema Vitruviju, čiji je stav kasnije preuzeo Sir Henry Wootton, arhitektura predstavlja Čvrstinu i Udobnost i Oduševljenje. Gropijus, ili samo njegovi sledbenici, nagovestili su da Čvrstina i Udobnost u arhitekturi jesu jednaki oduševljenju; da konstrukcija plus program dosta jednostavno daju oblik; da je lepota nuz - proizvod; i da proces sačinjavanja arhitekture postaje predstava arhitekture. Louis Kahn je rekao 50-tih godina da arhitekta treba da bude iznenađen pojavom svog projekta. Ovde je pretpostavljeno da proces i predstava nisu nikad oprečni i da je Oduševljenje rezultat jasnoće i sklada ovih jednostavnih odnosa, nepomućeno, naravno, lepotom simbolizma i ornamenta, ili asocijacijama unapred osmišljenog oblika: Arhitektura je zamrznut proces.

ĆELIJA U ARHITEKTURI (lat. cella, engl. cell, nem. Zelleital. cella ćelija) -

  1. Ćelija u manastiru ili zatvoru.
  2. Jedno od polja krstatog ili rebrastog svoda. U arh. roman. perioda, obično izvedeno sa završnim slojem od sitne kamene rizle (ulomaka) postavljenim u gipsanom malteru; tokom got. perioda, izvodi se od uredno postavljenih kamenih ploča. Najstariji poznati primer je crkva Sen Deni iz 1140-4.g.. Takođe, u upotrebi je i naziv mreza (engl. web).
  3. Ćelija predstavlja najmanju nezavisnu zatvorenu jedinicu jednog prostora. Ćelija može da bude osnovni element jedne ćelijske konstrukcije. Teorija stvaranja ć. zasniva se na teoriji tesno vezanih pripijenih sfera. Ć. su osnovni element ćelijastog prefabrikovanog sistema gradnje, ćelijaste prostorne konstrukcije ili predstavljaju ćelijaste građevine za sebe, pa sve do ćelijskih potpodela arh. prostora, na koji način se zalazi u sisteme megastrukturalnog grada, koji je projektovan kao jedinstven ćelijski organizam.

ĆELIJA, OSNOVNA - U svojim počecima čovek kao stan koristi sve podobnosti neposredne prirodne sredine - gusto žbunje, šuplja stabla, kamene zaklone, rupe u zemlji, pećine i sl., a onda ih raznim doterivanjem ili proširenjem postepeno prilagođava svojim potrebama i tako menja svoju neposrednu okolinu, pri čemu stiče znanje i veštinu u stvaranju neiscrpnog bogatstva oblika. To bogatstvo oblika je u stvari posledica različitih prirodnih sredina (geografske, geološke, klimatske i dr.) i razlika u potrebama i položaju u društvu.

Tako dolaze do izražaja i tazličite tehnike građenja koje se bez obzira na pomenuto bogatstvo oblika, kada su u pitanju koliba ili pra stan mogu svesti uglavnom na tehniku bušenja u čvrstom materijalu (kamen, les), tehniku slaganja elemenata - zidanja (kamen, led, pećina ili sušena ilovača), tehniku modeliranja, tehniku nosive opne (oblepljeni pleter, arm. beton) i tehniku skeleta. Sledeći osnovne principe konstruktivnog sklopa nalazimo istovremeno najrazličitije primere, kao što su eskimski iglo ili dalmatinska bunja, pletene kolibe evropskih ili afričkih krajeva ili mongolske jurte, drvene kosture laponskih koliba pokrivene zemljom ili čunaste šatore pokrivene kožom, indijanske vigvame ili balkanske busare, zatim u kamenu i lesu bušene ćelije itd.

Dalju fazu doživljava ćelija kada se radi boljeg iskorišćenja obuhvaćenog prostora prelazi na odvajanje krova od zidne konstrukcije. Prelaz osnove na pravougaoni oblik doprineo je lakšoj organizaciji osnove, boljem usavršavanju konstrukcija, iako pojedine slobodne forme ne isključuju te mogućnosti ali ih samo najčešće ograničavaju. To ujedno utiče na uspostavljanje podele prema funkcijama iako smo tu podelu i pre videli u šatoru Laponaca. Slično tom primeru vidimo i u šatoru Čukča u kojemu se nalazi “topli deo” odvojen za spavanje, a u šatorima tibetanskih ili pustinjskih nomada ta je podela još razvijenija.

Prva jednoćelijska kuća, svejedno da li se radi o abisinskoj kući na kružnoj osnovi sa plitkim čunastim krovom ili o balkanskoj suhozidini na skoro ovalnoj osnovi i pokrivenoj slamom, i sličnim kućama, već je jasno izvršena podela korišćenja prostora na deo za kuhanje, spavanje i boravak.

Na ovom stepenu razvoja nastaju i prva odvajanja u zasebne prostore prema funkcijama. Jedan od načina je taj da se pojedine funkcije ne samo one vođenja domaćinstva i ekonomije, nego i one iz domena individualne sfere, sfere reprezentacije kao i sfere rada, grupišu slobodno, kako je to čest slučaj u afričkim zemljama, ili se povezuju otvorenim ili zatvorenim tremom, ili pak, kao kod kuće Damongo plemena u Africi, grupišu oko zajedničkog unutrašnjeg natkrivenog prostora-dvorišta. To sve ukazuje na jedan od puteva daljeg razvoja stana koji je karakterističan uglavnom za toplije krajeve i vodi slobodnijoj - organskoj - koncepciji prostora (organizacije) stana.

Makoliko da je ovaj način više svojstven predelima sa oštrom klimom, ipak sličan razvoj možemo pratiti i u toplim krajevima, na pr. u kući plemena Dida na Obali Slonovače u kojoj je unutar prstenaste osnove izvršena diferencijacija prostora prema funkcijama. Ove puteve razvoja mozemo pratiti i kada je u pitanju stanovanje u kolektivu. Na pr. to je odvajanje u vajate kod balkanskih zadruga ili deoba u velikim kućama Indijanaca, keltskom klanu, zajedničkim kućama domorodaca na Borneu i drugamo.

ĆELIJA, SOBA (l. cella soba, soba za ostavu, ostava, dem. cellula, gr. kalia koliba) - Zasebna sobica, samica, naročito kaluđerska.

ĆELIJASTE STRUKTURE - Poznate su i u tradicionalnim urbanim ansamblima, kao i u najnovijim naporima standardizacije i industrijske proizvodnje urbanih jedinica-ćelija. U kombinaciji sa megastrukturom ćelije su šezdesetih godina bile preplavile “vizionarske projekte” (Fridman, Arhigram, Hozerman i dr.). Ćelijske strukture su fleksibilne i omogućavaju povratni proces izgradnje i razgrađivanja, promene lokacije i tipova.

ĆELIJASTI PLAN - V. Plan, Plan – tipovi plana. Naziv za plan jedne gradjevine kojim dominira ćelijasta struktura gradjevine. Poznate ćelijaste strukture su habitati, a ovaj tip plana je karakterističan za projekte hotela, gde su hotelske sobe izgradjene u ćelijastoj strukturi.

ĆELIJASTI PREFABRIKOVANI SISTEM GRADNJE - Naziv za prefabrikovani sistem gradnje gde osnovna prefabrikovana jedinica gradnje nije panel niti stub, već stambena ćelija, odnosno, element sobe, kupatila, kuhnje a ponekad i celokupnog stana.

ĆELIJSKA ARHITEKTURA - Arhitektura zasnovana na projektovanju i izgradnji ćelijskih sistema.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...