Gotovo trećina kuća i stanova u Srbiji ne zadovoljava uslove bezbednog stanovanja. Iako je država pre godinu dana pokušala da povoljnijim kreditima poboljša uslove stanovanja i podigne energetsku efikasnost u objektima, nekvalitetna izgradnja i starost objekata još uvek ugrožavaju bezbedno stanovanje – kako u kolektivnim stambenim zgradama, tako i individualnim kućama. Opasnost vreba s oronulih fasada, propalih instalacija, loših temelja i konstrukcija zbog nedostatka statičkih projekata, tako da se stambeni fond pomalo, ali sigurno, urušava.
Po podacima Privredne komore Srbije, trećina od oko 3,5 miliona stanova i kuća zrela je za ozbiljnu rekonstrukciju. Ekspert za građevinarstvo Goran Rodić izjavio je za naš list da je posle lanjske akcije Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja stanje u oblasti kvaliteta stanovanja nešto bolje, ali još uvek alarmantno i država će morati detaljnije da se njime pozabavi.
Rodić kaže da su se stanari – vlasnici stanova u zgradama kolektivnog stanovanja – u mnogim objektima i mestima u Srbiji udružili i, da bi prošli jeftinije, angažovali zajedničkog izvođača radova za sanaciju fasade, zamenu krovišta, fasadne stolarije i zajedničkih instalacija vodovoda i električne energije. Međutim, to je tek mali deo od 1,3 milion stanova koji moraju da se rekonstruišu. Nisu se svi odazvali pozivu Ministarstva – a i da jesu, ne bi došli na red za povoljne kredite jer je izdvojeno samo 300 miliona dinara za subvencionisanje kamate na kredite poslovnih banaka. Rodić kaže da neophodna mnogo ozbiljnija rekonstrukcija stambenog fonda u odnosu na ono što je obuhvatio lanjski konkurs Ministarstva građevine i da bi za sređivanje stanja kompletnog stambenog fonda trebalo oko pet milijardi evra. Preciznije rečeno, po stanu bi se moralo uložiti bar oko 5.000 evra, iako ni to ne bi bilo dovoljno jer samo za zamenu ulaznih vrata i svih prozora treba oko 3.000 evra, a gde su podovi, instalacije, kotlarnice, krovište... Da bi građani mogli podići tako velike kredite s relativno malim platama, oni bi morali biti povoljni u svakom pogledu – i rokom otplate, i visinom kamate. Mesečna rata ne bi smela preći pedesetak evra.
Briga države bi morala biti i seizmička stabilnost svih objekata. Rodić kaže da su mnoge građevine izgrađene posle Drugog svetskog rata bez seizmičkog ispitivanja tla i odgovarajućih projekata, mnoge su u međuvremenu nadzidane i nemaju statički projekat, što ugrožava njihovu stabilnost u slučaju zemljotresa ili drugih prirodnih nepogoda. Za takve objekte, bez obzira na to da li se radi o kolektivnom ili individualnom stanovanju, država bi trebalo da pomogne sanaciju konstrukcija i temelja.
