Švajcarsko preduzeće Vetropak zainteresovano je ili da kupi postojeću ili da u industrijskoj zoni u Paraćinu izgradi novu fabriku stakla, ali Vlada Srbije uporno ignoriše tu ponudu, piše dnevni list Danas. Švajcarci su zahtevali samo da im Vlada Srbije garantuje iste uslove poslovanja koje ima postojeća fabrika, dok su manje insistirali na podsticajima koji se daju ostalim investitorima u Srbiji.
Većinski vlasnik fabrike, preduzeće Srbijagas, posle konverzije duga od 34 miliona evra u paket od 63,6% akcija staklare, najavljivao je velike planove za revitalizaciju proizvodnje. Ali, u martu ove godine staklara je jedva izbegla stečaj, a Srbijagas sada najavljuje da će svoj paket akcija prodati ponovo Bugarima. Doduše, prvi čovek Srbijagasa, Dušan Bajatović, tvrdi da nije reč o istom vlasniku, preduzeću Rubin koja je u međuvremenu otišla u stečaj, nego o Prvoj investicionoj banci Bugarske koja sada upravlja preduzećem pod nazivom Rubin Internacional kojem će biti prodata fabrika. (v. vest: Srpsku fabriku stakla kupuje konzorcijum Glass Industry)
Ali, kao što je već prve godine posle prodaje srpske staklare poznatom bugarskom tajkunu za 100.000 evra, uz investicioni plan težak 25 miliona evra, bilo jasno da on nema nameru da pokrene proizvodnju, tako je sada pitanje da li će to učiniti i banka, (u čijoj vlasničkoj strukturi većinski udeo ima jedan vlasnik, zbog čega nije dobila saglasnost NBS da se pozicionira i na našem tržištu). Još je problematičnija računica koju je izneo Bajatović pre nekoliko nedelja, kada je tvrdio da će Srbijagas svoj udeo naplatiti 35 miliona evra, a da Rubinu ostaje obaveza da pored toga investira 22 miliona i da izmiri obaveze prema poveriocima teške najmanje 10 miliona evra. Nejasno je kako se od investitora koji nije ispunio prvobitne uslove prodaje, sada očekuje da izmiri daleko veća potraživanja.
"Meni to izgleda prilično nerealno, jer se od Bugara očekuje da uplate više od 60 miliona evra, a za manje novca može da se izgradi nova i savremena fabrika. Međutim, lokalna samouprava se u ovom slučaju ne pita, i nama je pre deset dana stigao zahtev od Vlade da po hitnom postupku damo saglasnost za otpis dugova koje fabrika stakla ima prema opštinskoj kasi. Mi nismo dali saglasnost za to. Ne vidimo da je reč o dobrom potezu, a predložili smo da, ako se već fabrika vraća bugarskim investitorima, napravimo poravnanje i da nam na ime dugova prenesu zgradu nekadašnje sportske hale, koja se vodi na staklaru, ali nije u fabričkom krugu", kaže gradonačelnik Paraćina Saša Paunović. On je potvrdio da je bilo zainteresovanih kompanija za izgradnju nove fabrike u tom gradu, ali nije želeo da precizira o kome se radi.
Pitanje dobrih namera bugarskog partnera u ovom slučaju nije jedina dilema. Možda najveći problem predstavlja činjenica da je posle privatizacije, čak i posle ulaska državne firme, fabrika samo zapadala u sve veće dugove, iako ima osigurano tržište, jer je jedina u krugu od 500km i sa tradicionalnim plasmanima u Makedoniju, BiH i Crnu Goru. Zbog toga se već uveliko spekuliše da cilj nije ni bio da se ona modernizuje, već da se urušavanjem i zaduživanjem ugasi, a tržište oslobodi za neke druge igrače. A među njima se najviše pominje uvoznički lobi, koji je sada na dobitku jer staklara zbog tehnološki zaostale proizvodnje, permanentno gubi kupce.
