U prvih sedam meseci ove godine na gradilištima su poginula čak 24 radnika.
U bezmalo svim slučajevima radi se o ljudima koji su bili angažovani na crno, dok su razlozi za tragediju manje-više isti: nekorišćenje zaštite opreme, nedovoljna obučenost za poslove za koje su angažovani… Mada su uočene i druge nepravilnosti: neprijavljivanje gradilišta, pa i nemanje građevinske dozvole.
Takva situacija na srpskim gradilištima, po rečima potpredsednika Građevinsko-inženjerske komore Srbije Gorana Rodića, mogla bi se suzbiti kada bi inspektori kažnjavali investitore najvišim novčanim kaznama jer uslovi za to postoje u zakonskoj regulativi, gde su predviđeni i milionski iznosi za nesavesne.
U Komori nemamo saznanje o tome da je preduzeće zbog neprijavljivanja radnika kažnjeno najvišim novčanim iznosom od dva miliona dinara, kazao je Rodić.
Kako dodaje, ukoliko je takva kazna i napisana, nije poznato da je i plaćena. Jer, ako i stigne do suda, predmet zastari, kaže sagovornik za Dnevnik.
On je naveo da preduzeće može biti kažnjeno u slučaju neprijavljivanja radnika od 800.000 dinara do dva miliona, preduzetnici od 300.000 dinara do pola miliona, a rukovodioci od 100.000 do 150.000. Međutim, kako kaže, u Srbiji vlada korupcija u tom delu preduzetništva jer inspektori dolaze na gradilište najavljeni, postoji poznanstvo između inspektora i investitora pa je na delu gledanje kroz prste. Osim toga, ni inspektora nema dovoljno pa na gradilišta odlaze po prijavama ili u slučaju tragedije.
Ilustracija (www.pixabay.com)
U budžet Srbije ove godine slilo se 116 miliona dinara od novčanih kazni koje su izrekli inspektori.
Lane je pak državna kasa bila napunjena s 93 miliona dinara pristiglih od naplate kazni pa se na osnovu ta dva podatka može zaključiti da inspekcija i sudovi rade. Premda se procenjuje da bi još ažurnijim radom inspekcijskih službi i sudova u budžetu moglo biti i 1,9 milijarda dinara.
Za bolji rad na terenu Srbiji nedostaju mlađi inspektori, kažu u Komori, jer je prosečna starost sadašnjih 54 godine. Uz to, inspektore, smatra se, treba motivisati većom zaradom da bi doslednije primenjivali zakone i bavili se samo zakonskom regulativom, a ne, kao do sada, što u inspekcijskom nadzoru imaju savetodavnu ulogu.
Rodić dodaje da nema gradilišta u Srbiji na kojem su svi radnici prijavljeni, odnosno da ih na svakom gradilištu ima neprijavljenih.
Uglavnom ne prijavljuju radnike oni koji ne rade velike građevinske poslove, već su angažovani na poslovima manjeg obima koji ne traju duže od mesec-dva, i takvih je gradilišta i najviše, ističe Rodić, i podvlači da takvi investitori ne čine samo prekršaj neprijavljivanjem radnika, odnosno izbegavanjem plaćanja poreza i doprinosa za njih, već da u poslu imaju i druge nedostatke u pogledu uređenja gradilišta, korišćenja mehanizacije, kvaliteta građevinskog materijala…
Neprijavljeni su u najvećem broju radnici koji pripremaju zemljište za gradnju i oni u finalnim poslovima, a to su oni koji rade sitne zanatske poslove, poput keramičara, farbara, molera…, kaže Rodić.
