U Srbiji je oko 20.000 nedovršenih stambenih i poslovnih jedinica kojima preti rušenje

01.08.2018. | Tanjug

U Srbiji prema nekim procenama ima više od 20.000 nezavršenih stambenih i poslovnih jedinica, koji su neretko napuštena mesta gde se okupljaju narkomani ili psi lutalice, a u Ministarstvu građevine kažu da takvi objekti mogu biti predviđeni za rušenje ako ostanu bez građevinske dozvole, čak iako su završeni više od 80%.

Gradilište
Ilustracija (pixabay.com)

U Građevinsko-industrijskoj komori navode da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji i da bi država trebalo da kažnjava privatne investitore koji varaju kupce, a nedovršene državne objekte da reši prodajom ili privede nameni.

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović rekla je Tanjugu da nedovršene stambene zgrade tretira Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Objašnjava da postoji i apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu.

- Zakon je dao izuzetak i tiče se situacije kada je objekat završen više od 80%. Onda organ koji je izdao osnovnu dozvolu može produžiti rok važenja te dozvole za još dve godine. Ukoliko protekne rok, a ne traži se produžetak ili protekne i rok za produženje važenja građevinske dozvole, nju poništava organ koji je izdao - rekla je Damnjanović.

Zakon predviđa i obavezu da se to rešenje dostavi Poreskoj upravi na teritoriji opštine ili grada na kojoj se nalazi ta nepokretnost i investitor je u toj situaciji dužan da plaća porez na imovinu kao da je objekat završen.

Damnjanović dodaje da su svi pomenuti propisi počeli da se primenjuju u Srbiji tek od izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji iz 2011. godine.

- Mi nemamo nikakav problem da se u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrde te činjenice, ali se postavlja pitanje koje je pre svega svojinskog karaktera, šta sa objektima izgađenim pre 2011. godine. Postoji nekoliko načina da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru konstatuje činjenicu da neki objekat predstavlja problem za bezbednost i sigurnost i da ugrožava odvijanje saobraćaja, komšije i slično i naredi investitoru, ako je poznat, da obezbedi to gradilište".

U tim sitacijama se, navodi Damnjanović, ide na meru obezbeđivanja takvog objekta postavljanjem ograda.

Takođe, za svaku izgradnju objekata posle izdate građevinske dozvole moraju se prijaviti radovi i u prijavi se navodi vreme početka i završetka radova.

Građevinski inspektor ima mogućnost i obavezu da, ako utvrdi da su ti rokovi za završetak istekli, investitoru u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 90 dana naredi završetak objekta.

Ukoliko on to ne učini predviđene su prekršajne kazne, kao i kazne za privredni prestup.

- Kada ne završite objekat u apsolutnom roku i kada nadležni organ poništi građevinsku dozvolu, takav objekat po automatizmu može biti predmet rušenja - precizirala je Damnjanović.

Dadaje da su nedovršene zgrade i drugi objekti česta pojava u većim gradovima, da u skoro svakoj lokalnoj samoupravi postoji bar jedan takav objekat, kao i da, nažalost, ne postoji popis nedovršenih i napuštenih objekata.

- Međutim, ako sledimo ono što piše u Zakonu o planiranju i izgradnji, svi oni koji izdaju građevinske dozvole su u obavezi da kontrolišu apsolutni rok za pribavljanje upotrebne dozvole, pa se na taj način stvara evidencija. Problem predstavljaju objekti izgađeni u ranijem periodu, jer se tu zadire u svojinska pitanja i neka ustavna prava građana. Pravni osnov bi bio stečen samo ukoliko za takvu građevinu, a znamo da su često mesto okupljanja narkomana i nemilih situacija, građevisnki inspektor naloži njegovo rušenje ukoliko predstavlja opasnost za okolinu, život i zdravlje ljudi i imovinu.

Damnjanović kaže da postoji još jedan izuzetak u kojem se ne primenjuje 'apsolutni rok od pet godina', to jest ne odnosi se na objekte iz člana 133, a to su kapitalni projekti čija izgadnja traje i po nekoliko godina.

To su objekti komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, kao i porodični stambeni objekti koje ljudi grade za svoje potrebe.

Goran Rodić iz Građevinsko - industrijske komore je rekao Tanjugu da svaki grad i opština treba da ima evidenciju objekata u izgradnji, sa ili bez dozvole, kao i da građevinska inspekcija treba da obiđe teren i popiše sve nedovršene objekte, ali i da bi sa malo dobre volje to mogla da učini i policija.

Kaže da prema nekim procenama u Srbiji ima više od 20.000 nedovršenih stambeno-poslovnih jedinica, od čega najviše u Beogradu i da ih čak ima i u centru grada, na primer, u Molerovoj ulici, Skadarskoj, kod Kalemegdana, u blizini hotela Hyatt i na drugim mestima.

Rodić navodi da ima puno slučajeva da privatni investitori ostanu bez para i kad uzmu novac od kupaca pobegnu, kao što je to bio slučaj u naselju Cerak vinogradi i drugim perifernim naseljima.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Saša 10.12.2018.
Dok se ne presvuče asfalt Batrovci -Sremska...
Dejan Popovic 10.12.2018.
Svaka cast.
Lepa 20.11.2018.
Šta je sa nelegalnim objektima koji su izgr...
D 17.11.2018.
I sta ce se videti sa tog tocka koji ce bit...
Kordunas 12.11.2018.
Nadamo se skorom početku radova i kraju tog...