U Srbiji je potpuno zaživeo elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola i zahvaljujući tome trenutno je aktivno oko 25.000 gradilišta, a među lokalnim samoupravama dozvole se najmanje čekaju u Somboru - u proseku četiri dana.
Da bi se zaokružio postupak izdavanja elektronskih građevinskih dozvola planiraju se izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kako bi se uveo i E-prostor, pošto često lokalnim samoupravama nedostaju planska dokumenta, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Takođe, vrlo brzo biće usvojene izmene Zakona o upisu u katastar, koji je već u skupštinskoj proceduri, rekla je državni sekretar u tom ministarstvu Aleksandra Damnjanović. Suština izmena je uvođenje beležnika, odnosno notara u postupak upisa katastar nepokretnosti, što će građanima omogućiti da lakše i brže upišu svoju imovinu. Damnjanovićeva je kazala da će novi Zakon u upisu u katastar znacajno smanjiti vreme upisa svojiine na nepokretnostima i ostvarivanje drugih prava.
- Da bismo zaokružili ceo postupak izdavanja dozvola uvodimo i E prostor kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje se planiraju vrlo brzo - rekla je Damjanovićeva.
Objasnila je da će zahvaljujući tome gradovi i opštine moći da donose planska dokumenta na osnovu kojih će moći još bolje da se izdaju elektronske dozvole.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Analiza ministarstva je pokazala da veliki broj opština i gradova ne donosi potrebna planska dokumenta i da najviše nedostaju planovi detaljne regulacije, što onemogućava nadležne organe da izdaju građevinske dozvole u skladu sa zakonom.
Srbija je zahvaljujući elektronskim dozvolama rangirana na 10. mesto po brzini izdavanja građevinskih dozvola na Doing business listi Svetske banke i pomoći će Republici Srpskoj da uvede sistem za e-dozvole.
Elektronske dozvole su u našoj zemlji uvedene 1. janura 2016. i izdaju se isključivo u elektronskoj formi.
Ministarstvo građevinarstva je od početka primene elektronske objedinjene procedure izdalo ukupno 297 građevinskih dozvola, koje obuhvataju radove vredne više od 1,33 milijarde evra, nagilasila je Damnjanovićeva.
Od projekata za koje dozvole izdaje ministarstvo, više od trećine ukupne vrednosti radova odnosi se na železničku infrastrukturu - 475,17 miliona evra, a petina na putnu infrastrukturu - 271,3 miliona evra.
Takođe, od preostalog iznosa 16 odsto se odnosi na izgradnju stambeno-poslovnih objekata ili 210 miliona evra, devet odsto na proizvodne objekte ili 117,6 miliona evra, a svi ostali objekti čine šest odsto ili 82 miliona evra.
Damnjanovićeva kaže da je bilo slučajeva da je Ministarstvo građevinarstva i za samo jedan dan izdalo građevinsku dozvolu.
- Takođe, sve naše opštine i gradovi danas bez izuzetka primenjuju elektronski postupak za izdavanje građevinskih dozvola, u zakonskom roku od pet dana. Naši građani i projektanti su se, takođe, navikli na sistem.
Kako je rekla, u novembru 2014. godine u Srbiji je bilo svega oko 500 aktivnih gradilišta, dok ih danas zbog elektronskih dozvola ima oko 25.000.
Republika Srpska planira od sledeće godine u lokalnim samoupravama da uvede elektronske građevinske dozvole po uzoru na Srbiju.
Damnjanovićeva ističe da će Ministarstvo građevinarstva pomagati Republici Srpskoj u reformisanju sistema građevinskih dozvola i uvođenju e-dozvole i preneti resornom ministarstvu iskustva i primere dobre prakse.
