Ministarka građevinrstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović je danas (15.09.2017) izjavila da će novi zakon o putevima omogućiti legalizaciju celokupne putne mreže u Srbiji, koja sada ima nešto manje od 10 odsto legalizovanih saobraćajnica.
- Mnogi putevi nisu legalizovani do kraja jer u prethodnom zakonu nije postojala mogućnot da se to uradi. Sad to više neće biti moguće. Novi zakon omogućiće i da putna preduzeća budu ekonomski održiva, a putna privreda snažna - kazala je ministarka u Privrednoj komori Srbije (PKS), na početku javne rasprave o Nacrtu zakona o putevima.
Po njenim rečima, cilj zakona je da se sva putna mreža ravnomerno održava, da postoje jasni kriterijumi na koji način i koliko se investira u održavanje, da se omogući izgradnja prateće saobraćajne infrstrukture, poput trotoara, što zbog dugih i komplikovanih procesa eksproprijacije po važećem zakonu nije moguće.
Mihajlović je istakla da je vrednost svih poslova koji su sada u toku u domaćoj putnoj privredi, i oko izgradnje i oko održavanja saobraćajnica, oko 10 milijardi evra.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Predsednik PKS Marko Čadež precizirao je da bi novim zakonskim rešenjima trebalo da se otklone nedostaci i nepravilnosti u primeni propisa, da se peciznije urede uslovi i način upravlјanja, zaštite i održavanja javnih puteva od državnih do lokalnih, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije, izvori i način finansiranja radova na putnoj mreži, inspekcijski nadzor.
On je naveo i da se predloženim izmenama regulativa o putevima usaglašava sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji i o bezbednosti saobraćaja, i u domaće zakonodavstvo ugrađuju evropske direktive i odluke u ovoj oblasti.
Čadež je istakao da je putna infrastruktura važna za dolazak novih investitora.
- Od oko 50 fabrika, koliko je prošle godine otvoreno u Srbiji, više od 80 odsto je u neposrednoj blizini glavnih saobraćajnica, ili 20 do 30 kliometara od glavnih koridora - kazao je on.
Čadež je naveo da je u Austriji analiza efekata izgradnje puteva od 2001. do 2011. godine pokazala da je, pored koristi za građevinsku industriju, najveća korist bila od izgradnje preduzeća, industrijskih zona, tržnih i logističkih centara duž puteva.
