Gradski sekretar za poslove legalizacije objekata Nemanja Stajić izjavio je da je u Beogradu trenutno oko 250.000 nelegalizovanih objekata, a da u proseku od pet zgrada koje se grade u glavnom gradu, čak tri imaju nadograđen sprat ili dva više nego što je dozvoljeno.
- Krajem prošle godine, opštine koje su u tom momentu bukvalno bile gradilišta tokom 24 sata bile su Palilula i Zvezdara, a inspekcije umesto da zatvaraju gradilišta, dozvoljavale su da se objekti završavaju - rekao je Stajić i dodao da je takva situacija bila pred donošenje Zakona o ozakonjenju objekata novembra 2015.
Kako je rekao, svi su žurili kako bi se njihovi objekti, makar u početnoj fazi, našli na „čuvenom satelitskom snimku“ koji bi trebalo da bude krunski dokaz o vremenu kada su objekti izgrađeni.
Stajić kaže da je taj snimak postavljen na sajtu Geodetskog zavoda, ali ga za sada ne mogu videti obični građani, već samo predstavnici lokalnih samouprava.
- Snimak treba da nam pomogne kako bismo znali kada je neki objekat građen. Rok za sačinjavanje spiska nezakonito izgrađenih objekata je 12 meseci od donošenja zakona, dakle kraj novembra. Za sada prvi rezultati govore da je mnogo više manjih nelegalnih objekata nego onih većih - rekao je Stajić.
Naveo je da je u Beogradu trenutno oko 250.000 nelegalizovanih objekata i da su „najkritičnije“ opštine Zemun, Palilula, Voždovac i Čukarica, a Zvezdaru je izdvojio kao opštinu na kojoj najviše „niču" veliki objekti, i to oni koji su započeti ili po najavi stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju ili kasnije tokom godine.
Kao problem, naveo je i to što dosta investitora, iako imaju građevinsku dozvolu, odstupaju od nje.
- Ako je neko dobio građevinsku dozvolu, a odstupio je od nje, on objekat mora da vrati u stanje u kojem treba da bude. U suprotnom, sankcija je rušenje - rekao je gradski sekretar i naglasio da nema milosti za one koji ne poštuju zakon.
Govoreći o tome da se mnogi Beograđani žale da godinama, pa i decenijama čekaju rešenja za legalizaciju objekata, Stajić kaže da na tome radi samo 60 zaposlenih, tako da više od toga ne može da se reši.
- U poslednjih nekoliko meseci rešili smo 3.500 predmeta. Pa nama je skoro na red došao jedan iz 1995. Ono što dodatno zabrinjava, pored brojke od oko 250.000 nelegalizovanih objekata, svakako je i procena da za 15 odsto nije ni podnet zahtev za legalizaciju i ozakonjenje - rekao je Stajić.
Dodao je da je Sekretarijat za legalizaciju nadležan za deset centralnih gradskih opština, a da su, na sedam prigradskih, ako veličina objekta ne prelazi 800 kvadrata, zadužene same opštine.
