Sa 16.000 kilometara puteva kojima je potrebna hitna obnova, Srbija je na dnu lestvice po kvalitetu kolovoza u Evropskoj uniji i regionu. Na listi Svetskog ekonomskog foruma, srpski putevi su po kvalitetu na 120. mestu od 140 zemalja. Prema podacima Građevinsko-industrijske komore, godišnje se samo na sanaciju saobraćajnica i pokrivanje grešaka koje su mogle da budu otklonjene da su poštovane sve procedure - potroši nekoliko desetina miliona evra.
Utisak vozača je da su naši putevi loši i da se obnavljaju češće nego u inostranstvu, pa se često postavlja pitanje da li se srpski drumovi grade po evropskim standardima.
- Sa putevima koji se urade po projektu, u skladu sa propisima, nema problema. Međutim, posle privatizacije građevinskih preduzeća, zavladala je velika nestručnost, pa se često prave nekvalitetni putevi - tvrdi Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijska komore Srbije. - Završni sloj, kad se poštuju standardi, trebalo bi da bude od 10 do 15 centimetara. Gde toga nema, pojavljuju se kolotrazi, udarne rupe i oštećenja.
On objašnjava da država, kao najveći investitor putne infrastrukture, na tenderima bira strane kompanije, koje uposle kooperante najčešće bez ijednog zaposlenog, a oni angažuju lokalne nestručne firme.
- Tako dobijemo asfalt lošeg kvaliteta, za koji se svake godine izdvajaju velike sume novca za održavanje. U ovoj oblasti vlada velika korupcija. Na tenderima posao dobijaju firme koje nude damping cene - dodaje Rodić. - One angažuju sumnjive podizvođače, koji tu nisku cenu nadomešćuju kroz angažman za dodatne radove i tako profitiraju. Da nešto „smrdi“, jasno je kada se uporedi odnos ugovorene cene i one koja se na kraju isplati izvođaču.
Prema njegovim rečima, za kvalitetne puteve potreban je dobar projekat i temeljna priprema. U Srbiji je danas registrovano oko 600 putarskih firmi, koje zapošljavaju oko 30.000 ljudi, a više od 200 njih je sumnjivog kvaliteta.
U preduzećima koja se bave održavanjem i izgradnjom saobraćajnica, Putevima Srbije i Koridorima Srbije, tvrde da se u procesu izrade projekta koriste standardi i uputstva koji su preuzeti od zemalja koje prednjače u ovoj oblasti u svetu.
Da voze saobraćajnicama po evropskom standardu, međutim, nije lako ubediti vozače koji auto-putem od Batrovaca ka Sremskoj Mitrovici voze kao „po oranju“. Ako su ispoštovani svi propisi struke, onda ne može da se desi da samo posle godinu-dve novoizgrađena ili obnovljena deonica pokaže nedostatke, kao auto-put na Koridoru 10 kod Crvene reke, koji se pohabao već dva meseca posle otvaranja.
- Radovi na izgradnjii i rehabilitaciji državnih puteva se izvode uz stručni nadzor licenciranih kompanija i pre svake isplate se moraju priložiti dokazi o njihovom kvalitetu - ističu u Putevima. - Kada se utvrdi propust, daje se nalog da se otklone nedostaci ili se umanjuje isplata za određeni iznos. Moguće je da na opterećenim deonicama dođe do ubrzanog habanja, ili do pojave kolotraga zbog dugotrajnih ekstremno visokih temperatura. Tada se put sanira pre projektnog perioda.
- Za neizvođenje radova po usvojenoj dinamici, ili za nekvalitetno izvedene radove postoje sankcije koje su predviđene zakonom i pretočene u ugovor - navode u Koridorima. - Takav slučaj smo imali sa dve kompanije sa kojima smo raskinuli ugovore, na auto-putu E-80, zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza. Za korekcije nedostataka koji se pojavljuju tokom vremena, a nakon završetka izgradnje, predviđen je garantni rok i u tom periodu se za popravku ovakvih nedostataka koristi garancija izvođača, koja je obavezni deo ugovora.
- Putevi sa asfaltnim kolovoznim konstrukcijama se tipično projektuju za period od 20 godina, i dobro izvedeni putevi bi svakako trebalo da traju barem 15 godina - ističe Goran Mladenović, profesor sa beogradskog Građevinskog fakulteta. - Osnovni zahtevi su tehnološka disciplina i prava i suštinska kontrola kvaliteta. Gde god su ta dva faktora ispoštovana, problema nije bilo i neće ih ni biti.
