Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet pre nekoliko godina obavezao banke da, kada klijent izrazi želju da podigne stambeni kredit, prvo ponude takav proizvod u dinarima, pa tek onda u „čvrstoj“ valuti, takva zakonska obaveza je sve donedavno bila samo mrtvo slovo na papiru.
U situaciji kada je inflacija bila viša od deset odsto, bankari su ove zajmove nudili s kamatom od 15 do preko 25 odsto, pravdajući se da na dugi rok moraju da zaštite svoja sredstva. Takvi krediti su jednostavno bili roba bez kupca. Banke su odobrile, a Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala, tek nekoliko takvih zajmova. Uglavnom se radilo o nekretninama manje vrednosti u unutrašnjosti ili o slučajevima da su strane kompanije za svoje zaposlene preuzele plaćanje tako visoke kamate.
Situacija se promenila, jer inflacije, koja obezvređuje vrednost domaćeg novca, gotovo i nema. Cene na malo su za godinu dana veće za samo 0,6 odsto, a od početka godine 0,4 odsto. S druge strane, povećava se i štednja stanovništva u domaćoj valuti koja je izvor bankama za takve plasmane i koja iznosi 46,7 milijardi dinara. Osim toga, kamate na dinarske depozite su takođe u padu. Kod ovih zajmova, inače, nema deviznog rizika zbog promene kursa.
