Većina zgrada nema dovoljno dobru izolaciju, pa su prostorije hladne, a računi visoki. Ukoliko bi se uložilo u izolaciju, računi za grejanje bi se svakako smanjili, međutim postavlja se pitanje da li građani imaju novca da poboljšaju izolaciju i na koji način se taj problem može rešiti?
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada određeno je da zgrade poseduju C energetski razred. Pojedini investitori opredeljuju se i za one sa najboljom izolacijom, odnosno za A energetski razred. Zaineresovanost građana za takve stanove je u porastu, jer sve češće uviđaju značaj dobre izolacije.
- Imamo finansijski efekat koji se oseti odmah, ali isplativost je posle godinu-dve, tri ili pet. Što više uložite na početku investitor, odnosno kupac, pre će doći ta isplativost i više ćete je osetiti u prvom, drugom mesecu računa koje dobijate od „Toplane“, od „Informatike“ ili od „Elektrovojvodine“ – kaže Borivoje Buha, direktor firme „Buha Invest".
Iako u poslednjih nekoliko godina postoji veliki pomak u svesti građana o značaju energetske efikasnosti, problemi i dalje postoje.
- Sve novije zgrade, koje se od 2012. godine, kada je Zakon stupio na snagu, sve nove zgrade moraju biti energetskog razreda C ili više-nove zgrade, ali problem je sa starim zgradama kojih po nekim procenama na teritoriji Republike Srbije ima preko 400 000 stanova i zgrada koji su ranije izgrađeni koji su na žalost jako loše energetske efikasnosti – kaže Ratko Rogan, direktor „Stambene agencije“.
Ono što je problematično u vezi sa novim Zakonom je to što nije definisano na koji način ljude treba obavezati na to da poboljšaju izolaciju. To predstavlja problem, jer u većini zgrada ne postoji jednoglasan dogovor, kao ni finansijska mogućnost svih stanara da zgrada bude energetski efikasnija, te se stoga uglavnom ništa ne preduzima, a energetska efikasnost ostaje na veoma niskom nivou.
