Obraćajući se bugarskom parlamentu 13. januara, Borisov je najavio da će se o mogućnostima snabdevanja Bugarske ruskim gasom razgovarati 27-28. januara u Sofiji, na sednici bugarsko-ruske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju koja se nije srela nijednom u poslednjih pet godina.
Borisov je u parlamentu odgovorao na pitanja poslanika o sudbini „Južnog toka“, gasovoda kojim je ispod Crnog mora ruski gas trebalo da stiže do Bugarske i preko Srbije, Mađarske i Slovenije ide do Italije.
Ilustracija (www.pixabay.com)
„Južnim tokom“ je trebalo da ide 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje a glavni akcionari u projektu bili su ruski Gasprom i italijanski ENI.
Rekavši da je „Južni tok“ istorija, bugarski premijer je istakao da sada prioritet predstavlja čvorište nazvano Balkan u blizini crnomorske luke Varna.
To čvorište, prema rečima Borisova, snabdevalo bi se gasom iz Rusije kroz dve cevi ispod mora kapaciteta 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje svaka, kao i gasom iz Azerbejdžana i sa lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji.
Nezavisni poslanik Velizar Enčev osvrnuo se na gasovod Turski tok koji je trebalo da zameni Južni tok. Međutim, sada ni od tog projekta nema ništa zbog tenzija između Moskve i Ankare nakon što je Turska oborila ruski avion u blizini sirijske granice. Enčev je pitao Borisova šta vlada radi da ponovo pokrene Južni tok.
- Upravo govorim o „Bugarskom toku“, ne o 50-50 projektu sa ruskom kompanijom, već o 100% bugarskom vlasništvu nad cevima – odgovorio je Borisov.
U kompaniji „Južni tok Bugarska“ ruska kompanija je trebalo da bude vlasnik 50% cevi koje idu preko bugarske teritorije.
- Biće to „Bugarski tok“ i ako ruska strana pristane da prodaje svoj gas na našoj granici, biće dobrodošla. A mi ćemo poštovati odredbe Trećeg energetskog paketa i neće biti sankcija Evropske komisije – istakao je bugarski premijer.
Planove za dovođenje ruskog gasa ispod Crnog mora Borisov je obznanio i na samitu EU 17-18. decembra. Taj samit bio je i poprište sukoba oko planiranog proširenja gasovoda „Severni tok 2“ kojim preko Baltičkog mora ruski gas stiže do Nemačke.
Rusija inače namerava da zaustavi slanje gasa preko Ukrajine koja će u tom slučaju ostati bez taksi za tranzit od tri milijarde evra godišnje.
Bugarski list „Dnevnik“ piše da upućeni smatraju da je malo verovatno da se Rusija upusti u projekat dovođenja gasa ispod Crnog mora do Bugarske, s obzirom na pad cena energenata i opadanje tražnje gasa u Evropi. Veruje se da je Rusija mnogo više zainteresovana za izgradnju naftovoda Burgas-Aleksandropulos koji bi zaobišao Bosfor.
Kako se ocenjuje, „paket aranžman“, koji bi uključio oba velika infrastrukturna projekta, verovatno bi zadovoljio i Sofiju i Moskvu.
