Stop korupciji i brži upis nekretnina u katastar. Ovo su dva najvažnija prioriteta novoizabranog direktora „Republičkog geodetskog zavoda“ (RGZ) Borka Draškovića. On u razgovoru za "Novosti" najavljuje i novi zakonski okvir koji će omogućiti realizaciju ovog plana, a koji RGZ radi zajedno sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Imamo saznanja da u čitavoj organizacionoj vertikali RGZ-a postoje pojedinci skloni korupciji, ali nemamo dokaze za to. Ti ljudi kaljaju ugled celog RGZ-a. Da bismo suzili prostor za takvo delovanje, primenjujemo stav Vlade o nultoj toleranciji prema korupciji i stoga smo već preduzeli prve antikoruptivne mere. Sva rešenja od sada potpisuju i načelnik službe za katastar nepokretnosti i odgovorno lice. Drugo, putem formulara na stranici www.rgz.gov.rs, građani se mogu direktno obratiti Sektoru za katastar, koji kontroliše rad lokalnih službi i ukažu na nepravilnosti.
Katastar je za građane rak-rana srpske birokratije zbog predmeta koji godinama ostaju nerešeni. Može li da se ubrza sistem?
- Imamo oko 200.000 nerešenih predmeta u osnovnim organizacionim jedinicama, službama za katastar nepokretnosti, i oko 25.000 u drugostepenom žalbenom postupku. Međutim, na RGZ-u je velika odgovornost jer su naše službe poslednji filter koji može da identifikuje i ispravi postojanje eventualnih malverzacija. RGZ građanima izdaje rešenja kojima se garantuje njihovo vlasništvo nad nepokretnostima i zato je veoma važno poštovanje Zakona o opštem upravnom postupku. Kapaciteti naših službi su limitirani, pa rešavanje predmeta može biti dugotrajan proces zbog toga nam je „Svetska banka“ odobrila sredstva za rešavanje zaostalih predmeta.
Šta najviše koči kod rešavanja predmeta?
- Nerešeni imovinski odnosi građana, kao i nepotpuna ili veoma loše urađena dokumentacija. Upisu prava na nepokretnost obično prethodi dugo birokratsko putešestvije. Kao poslednji u lancu, mi moramo da utvrdimo nedostatak nekog dokumenta ili uočimo grešku koju je napravio neko iz sistema. Neophodno je da stranka dopuni dokumentaciju ili se obrati organu kod kog je došlo do propusta kako bi se greška ispravila.
Koliko je potrebno da se digitalizuje srpski katastar?
- Imamo urađene digitalne katastarske planove za 65 odsto teritorije Srbije. Kroz projekat sa „Svetskom bankom“ ubrzaćemo rad na preostalih 35 odsto. Svetski trend je da svi podaci budu dostupni preko veb-portala. Savremeno društvo zahteva kvalitetne informacije o prostoru jer su one ključni element održivog razvoja. Na taj način stvoriće se i mogućnost da RGZ postane samofinansirajuća institucija i tako rastereti budžet. Veoma je važno da geodetska struka povrati ugled u društvu.
Da li će novi zakon o legalizaciji biti uspešniji od prethodnih?
- Sigurno, jer imamo iskustva od prethodnih pet zakona. Treba naglasiti da je ovo prvi put da je RGZ uključen u njegovu pripremu. Konsultovani su naši stručnjaci i realni sektor. Istakao bih i da postoji politička spremnost i odlučnost resornog ministarstva da se ovim zakonom stavi tačka na nelegalnu gradnju.
