Građani koji na svoje ime poseduju uknjižene kuće, stanove ili lokale, po Zakonu o planiranju i izgradnji postaće, besplatno, i vlasnici gradskog građevinskog zemljišta. Pre toga, katastru nepokretnosti moraju da podnesu zahtev za promenu prava korišćenja u pravo svojine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Za vlasnike preduzeća koji su imovinu stekli u privatizaciji ili stečaju, novi zakon dozvoljava da grade na tim lokacijama, ali država još nije odlučila da li će im naplatiti konverziju zemljišta. Mišljenje struke o tome je podeljeno, a zakon se očekuje do kraja juna.
Pre pet godina, Vlada je usvojila Uredbu o promeni prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, a resorno ministarstvo je donelo kriterijume po kojima se „Poreska uprava“ rukovodila prilikom određivanja naknade koju su korisnici zemljišta morali da plate. Pojedini investitori su iskoristili šansu da prvi postanu vlasnici zemljišta.
- Ukoliko druge kompanije dobiju zemljište bez nadoknade, onda smatramo da bi bilo pravedno da se naša uplaćena nadoknada prihvati kao plaćanje ostalih dažbina tokom gradnje – kaže generalni direktor IMEL-a Mirko Urošević.
Međutim, 2013. godine Ustavni sud osporava Uredbu o konverziji zemljišta i tako prestaje da važi odredba Zakona o planiranju i izgradnji da se, uz naknadu, pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta može promeniti u pravo svojine.
- Tri-četiri vlade su prošle, nažalost, nijedna nije rešila problem konverzije zemljišta. Mnogi od biznismena i pojedinaca koji su dolazili do te zemlje bili su bliski određenim političkim strankama ili određenim političarima i onda su se u Skupštini volšebno pojavljivali i bivali izglasani takvi zakoni koji su nekome odgovarali – kaže Dragomir Rajić iz „Mreže za poslovnu podršku“.
S obzirom na to da je tada svojina zemljišta bila uslov za izdavanje građevinske dozvole, vlasnicima privatizovanih društvenih preduzeća čija su zemljišta prenamenjena bila je onemogućena gradnja objekata. Novi Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava da se zida na tim parcelama.
- Svi koji su kupili fabrike a nisu nastavili proizvodnju i to zemljište posle prodali kao građevinsko, apsolutno su na neki način zaradili na toj prodaji i oni su u obavezi da plate – kaže vlasnik „Gemaksa“ Đorđo Antelj.
U „Mreži za restituciju“ tvrde da pitanje konverzije građevinskog zemljišta može da se reši, ali ne onako kako je predvidelo Ministarstvo finansija, s upitima koje je dostavilo lokalnim samoupravama.
- Što se tako potpuno pogrešno traži da lokalne samouprave dostave upite o preduzećima koja će tek ići u privatizaciju, da li koriste i koliko javno građevinsko zemljište. Ključna stvar je da je sve ono građevinsko zemljište koje je prošlo kroz privatizacije, stečajne postupke i dan-danas u državnoj svojini i ne sme i ne treba da bude predmet konverzije već prvenstveno restitucije – kaže Mile Antić iz „Mreže za restituciju“.
Dok se čeka da resorno ministarstvo donese konačnu odluku o konverziji zemljišta, iz „Mreže za restituciju“ se pitaju kako se na lokacijama privatizovanih fabrika grade stambeni kompleksi ako se protiv njihovih vlasnika vode krivični postupci ili su u zatvoru.
Naglašavaju i da nije dovoljno transparentno ko su novi graditelji, ali i da nisu tačne tvrdnje da konverzija zemljšta koči dolazak stranih investitora. Podsetimo, kupci privatizovanih preduzeća uglavnom su bili naši državljani.
