Nova pruga Beograd-Budimpešta, čija je izgradnja dogovorena u okviru Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, ubrzaće putovanje na toj relaciji sa sadašnjih osam na samo 2,4 sata.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Dva sporazuma o saradnji srpske i mađarske železnice i carinskih organa potpisana su u prisustvu premijera Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije, i deo su dogovora o modernizaciji i izgradnji ti pruge. Premijeri su u zajedničkom obraćanju javnosti nakon potpisivanja tih dokumenata izrazili zadovoljstvo što će se graditi pruga Budimpešta-Beograd uz ocenu da će to biti na korist zemalja regiona centralne i istočne Evrope, EU i opšte saradnje Kine sa ovim delom sveta.
Projekat za izgradnju dvokolosečne pruge za brzi voz koji bi išao 200 km na sat iniciran je tokom posete srpskog premijera Aleksandra Vučića Kini u septembru mesecu ove godine. Izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta na trasi Koridora 10 će se najverovatnije, kako je ranije najavljeno, graditi koncesijom ili putem javno-privatnog partnerstva.
Taj krak Koridora 10 je dugačak 350 kilometara, od čega u Srbiji skoro 200 kilometara. Prema nekim ranijim procenama, izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte bi koštala između 1,5 do dve milijarde evra.
Stručnjaci su ranije rekli „Tanjugu“ da će izgradnjom brze pruge od Beograda do Budimpešte početi nova era železničkog saobraćaja i razvoja Srbije, kao i da će naša zemlja tim projektom uhvatiti korak sa naprednim zemljama Evrope i sveta.
U „Železnicama Srbije“ „Tanjugu“ je, takođe, ranije rečeno da u saradnji sa grčkim, makedonskim, mađarskim, slovačkim i češkim železnica već idu kompletni kontejnerskih vozovi za prevoz elektronske opreme firme „Hewlett Packard“ iz grčke luke Pirej za Češku, u saradnji sa kineskom prekookeanskom kompanijom za transport „COSCO“. Ta kinske kompanija je investirala velika sredstva u luku Pirej radi transporta ka Češkoj.
U svetu brzih pruga vozovi moraju da se kreću brzinom od najmanje 200 km na sat. U Kini planiraju da do kraja 2015. koriste čak 120.000 km pruge, uključujući 40.000 km superbrzih pruga. Na primer, na pruzi Peking-Tjendin CRH3C vozovi od 2008. saobraćaju brzinom od 330 km na sat, a maksimalna njihva brzina je oko 350 km na sat. Maglev voz od međunarodnog aerodroma u Šangaju do centra grada ide brzinom od čak 431 km na sat.
Kineski premijer Li Kećijang je rekao da će ta pruga doprineti razvoju i Srbije i Mađarske, služiti na dobrobit ljudi koji u njima žive i da je u interesu te dve zemlje, Kine, ali i drugih zemalja. On očekuje da će pruga biti zavrsena za dve godine i biti na korist kako Kine tako i zemalja CEE i EU. Kećijang je naveo da je za realizaciju strateške vizije Srbije kao privrednog, saobraćajnog i kulturnog raskršća jugoistočne Evrope i mosta Istoka i Zapada u 21. veku, od ogromnog značaja izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta.
Premijer Kine je u autorskom tekstu „Tanjugu“ uoči Samita naveo da je izgradnja kopneno-pomorske ekspresne linije između Kine i Evrope postala najznačajnija stavka za saradnju na velikim projektima između Kine i 16 zemalja CIE. Prikladna i efikasna mreža koja povezuje Aziju i Evropu oduvek je bila san zemalja u ovom regionu.
- Baziran u grčkoj luci Pirej i železničkoj pruzi Beograd-Budimpešta, Južni put bi mogao da bude kopneno-pomorska ekspresna linija između Kine i Evrope – kaže Kećijang.
