Ljupka Urošević, defektolog iz Vinče, svakog dana do posla u Zemunu putuje kolima sat vremena. Dok se ne uključi na autoput kod Bubanj potoka, pređe desetak kilometara kroz Grocku i rubni deo Voždovca gde izgubi najviše vremena i živaca, jer tamošnjim kružnim putem prolaze i teretnjaci. Kada bude izgrađena drumska obilaznica od Bubanj potoka do Pančeva, Ljupki će putovanje biti upola kraće. O obilaznici ona sluša već decenijama, ali ne gubi nadu da će njene blagodeti dočekati pre nego što ode u penziju.
- Centar Beograda bi izgradnjom tog dela obilaznice postao bliži žiteljima Vinče, Leštana i Boleča. Naselja u Grockoj biće atraktivnija za investitore, što znači i veće šanse za zapošljavanje – navodi Uroševićeva.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Na dugom putu do izgradnje drumske i železničke obilaznice sa mostom kod Vinče, načinjen je prvi korak. Posle pet godina rada, više od 100 inženjera Saobraćajnog instituta CIP izradilo je plan detaljne regulacije za auto-put Bubanj potok-Vinča-Pančevo i železničku prugu Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče. Bez tog planskog dokumenta nije bilo moguće uraditi glavne projekte deonice C obilaznice oko Beograda, niti dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju 31 kilometra drumske i 29 kilometara železničke obilaznice.
Ove dve saobraćajnice važne su ne samo za kompletiranje sve tri deonice obilaznice oko Beograda, koja se gradi već četvrt veka, već su i preduslov za izgradnju „Beograda na vodi”. Za zaokruživanje tog elitnog naselja, nužno je izmeštanje železničkog teretnog saobraćaja iz centra i rasterećenje „Gazele”, Kneza Miloša, Savske i Karađorđeve ulice od tranzitnog putničkog i teretnog saobraćaja.
Značaj buduće železničke obilaznice ogleda se i u ništa manje važnom izmeštanju transporta opasnih materija. One čine 60 odsto od 1,5 miliona tona robe, koliko se godišnje preveze prugom oko Kalemegdana uz Savu i Dunav, pa preko Pančevačkog mosta.
Najveći građevinski poduhvat na budućoj drumskoj i železničkoj obilaznici biće premošćavanje Dunava. Most nad rekom biće dug 600 metara, a sa prilaznim konstrukcijama za prugu imaće oko 1.800 metara. Sredinom mosta, širine 34 metra, protezaće se šine, a po dve trake autoputa biće sa desne i leve strane.
Vrednost mosta sa prilazima procenjena je na oko 130 miliona evra. Od arheološkog nalazišta Belo brdo, koje ima status od izuzetnog značaja za državu, udaljen je oko 300 metara i kako tvrde u CIP-u, izgradnja neće narušiti ovu zaštićenu celinu. U široj zoni planiranog autop-uta i teretne obilazne pruge nalazi se 10 arheoloških lokaliteta pod prethodnom zaštitom poput Ušća reke Bolečice-Vinča, reke Ritopek, Velikog Luga i Boleča.
Ukoliko se građevinske mašine nađu pred vrednim istorijskim nalazištima, posao će biti obustavljen, a nadzor će preuzeti gradski i republički zavodi za zaštitu spomenika kulture.
Kada bude izgrađena pruga Beli Potok-Vinča-Pančevo teretni saobraćaj Beogradskog železničkog čvora i centralne Srbije biće povezan sa čvorom Pančevo i prugama Pančevo-Vršac i Pančevo-Zrenjanin, obilazeći centralne zone Beograda i Pančeva. Za ovaj građevinski poduhvat biće potrebno oko 430 miliona evra, uključujući i most kod Vinče.
U preliminarni troškovnik nisu uračunata sredstva za eksproprijaciju zemljišta i izradu projekata. Stručnjaci CIP-a procenjuju da bi 31 kilometar autoputa i 29 kilometara pruge bilo moguće izgraditi za najmanje tri godine.
Pitanje za milion dolara je ko će i kako finansirati ovaj kapitalni projekat. Možda će odgovor stići posle samita država centralne i istočne Evrope, na kome će učestvovati i kineski premijer.
Trasa pruge
Železnički koridor protezaće se od stanice Beli Potok do uključenja na postojeću prugu Pančevo-Vršac u Pančevu. U zoni Bubanj potoka planirana je izgradnja kraka pruge za direktnu vezu Pančevo-Mala Krsna. U Boleču, pre Smederevskog puta, projektovana je železnička stanica sa tri koloseka i manjom zgradom. Ona će prilaznim saobraćajnicama biti povezana sa naseljima Boleč, Vinča i Leštane. Pruga će nizvodno od ušća Bolečice u Dunav preko budućeg mosta preći reku i nastaviti ka Pančevu.
Osim probijanja dva tunela, „Bubanj potok” i „Leštane”, na železničkoj obilaznici od 11 kilometara na području Beograda biće i po dva mosta i podvožnjaka i pet vijadukta. Ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajem rešena su nadvožnjacima i podvožnjacima.
Trasa puta
Gotovo identičnom trasom kao i pruga predviđena je i drumska obilaznica od Bubanj potoka do Pančeva. Od 31 kilometra budućeg autoputa samo devet je na teritoriji Beograda.
Polazna tačka trase biće velika petlja „Bubanj potok”, na ukrštanju obilaznice oko Beograda sa Koridorom 10. Do budućeg mosta na Dunavu biće po dva tunela i nadvožnjaka, po 12 mostova i retenzija (rezervoara za kišnicu)...
Zbog tih objekata, ali i blago brdovitog terena, izbegavanja klizišta, beogradski deo drumske i železničke obilaznice zadao je više muke projektantima, kao što će njihova izgradnja biti i zahtevnija i skuplja od dela koji prolazi teritorijom Pančeva, kažu u CIP-u.
Drumski tuneli „Bubanj potok” i „Leštane” planirani su sa po dve odvojene tunelske cevi, svaka za po jedan saobraćajni smer. Ulaz odnosno izlaz na Smederevski put biće preko kružne raskrsnice na budućoj petlji Boleč.
Širok zaštitni pojas, konstrukcije protiv buke, prolazi za divlje životinje – predviđeni su celom dužinom autoputa. Plan nalaže i izgradnju odmorišta kod Boleča i između Starčeva i Pančeva, sa parkinzima i benzinskom stanicom.
Lična karta obilaznice oko Beograda
Deonica A
- 10,45 km Batajnica–Dobanovci: završena u punom autoputnom profilu: po dve kolovozne trake u oba smera
Deonica B
- 37,37 km Dobanovci–Bubanj potok: za saobraćaj su osposobljene deonice:
- 16,7 km Dobanovci–Ostružnica
- 7,7 km Ostružnica–Orlovača
- 3,1 km Ostružnica–izlaz iz tunela „Straževica”
- Deonica od izlaza iz tunela „Straževica” do petlje Bubanj potok u dužini od 9,8 kilometara još nije započeta
Deonica C
- Drumsko-železnička, sa mostom na Dunavu kod Vinče – nije započeta
- 31 km drumska obilaznica: Bubanj potok–Vinča–Pančevo
- 29 km železnička obilaznica: Beli Potok–Vinča–Pančevo
