Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Mađarske, Peterom Sijartom, koji je još jednom poručio da taj naš sused podržava izgradnju „Južnog toka“, jer smatra da će taj cevovod omogućiti raznovrsniji pristup energetskim izvorima.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Vučić i Sijarto su, kako je saopšteno posle razgovora, razmotrili i prednosti koje bi donela izgradnja ovog rusko-evropskog gasovoda, posebno za energetsku stabilnost ovog dela Evrope.
Mađarska planira da, uprkos protivljenju EU i SAD, naredne godine počne izgradnju svoje deonice gasovoda, jer ovaj projekat doživljava kao jedini način za obezbeđivanje redovnog snabdevanja, potvrdio je juče i mađarski državni sekretar za energetiku Andraš Aradski.
Mađarska, koja najveći deo gasa uvozi iz Rusije, namerava da do 2017. završi izgradnju deonice gasovoda koji bi trebalo da doprema plavi energent do Evrope, zaobilazeći susednu Ukrajinu. Gasovod „Severni tok“ izgrađen je kako bi se eliminisala opasnost od Belorusije. Ovo je ista situacija, istakao je on, aludirajući na gasovod, koji preko Baltičkog mora doprema ruski gas do Nemačke.
Srbija je više puta najavljivala početak gradnje ovog gasovoda, ali prvi ašov praktično još nije zaboden. Tako će biti sve dok se ne reši spor na relaciji Moskva-Brisel. Srbija bez „Južnog toka“ ovog časa je zavisna od Rusije, Ukrajine i Mađarske, a sa novim gasovodom gas bi dobijala samo od Rusije preko Bugarske. Drugim rečima „Južni tok“ smanjuje energetsku zavisnost Srbije, što je više nego dovoljan razlog da se još jedan gasovod izgradi.
Postavlja se, međutim, pitanje da li Srbiji vredi da počne gradnju svoje deonice, a da pri tom Bugarska pod pritiskom Vašingtona i Brisela digne ruke od svega?
Upitan, da li bi u tom slučaju novoizgrađeni gasovod mogao da se iskoristi za dopremanje gasa iz neke druge zemlje, Vojislav Vuletić, predsednik „Udruženja za gas Srbije“ kaže da bi to bio samo bačen novac.
- Ukoliko bi Srbija počela da gradi „Južni tok“, a da pri tom situacija s Bugarskoj nije čista, gasovod bi završio kao onaj toplovod koji se devedesetih godina prošlog veka gradio od Obrenovca do Novog Beograda, a koji je odmah zatim zarastao u šiblje, jer topla voda tuda nikada nije potekla, a ogromne pare su potrošene da se cevi postave – podseća on.
Osim toga „Južni tok“ ne gradi Srbija, već, dodaje Vuletić, „Gasprom“ svojim parama, pa je pitanje zašto bi trošili novac, ako od posla nema ništa. On, međutim, i pored toga veruje da će pritisci zemalja preko kojih „Južni tok“ treba da prođe, Mađarska, Francuska, Nemačka, Austrija, Italija, uticati na konačnu odluku EU da se gasovod gradi, jer je i njima potreban.
To potvrđuje podatak da je u 2012. godini Evropa od Rusije preuzela 138 milijardi kubika gasa, a prošle godine za 16 odsto više – oko 163 milijardi. Očekuje se da ove godine to bude još više – oko 180 milijardi kubika gasa.
On odbacuje i sve spekulacije EU da bi Evropa mogla da se snabdeva gasom iz Irana i tako smanji zavisnost od ruskog gasa, ističući da je najveće svetsko nalazište gasa „Južni pars“ u Iranu, „Gasprom“ odavno kupio i da bi to opet u neku ruku bio ruski gas, tako da Evropa nema alternativu ruskom gasu, kategoričan je on.
