Društvo pejzažnih arhitekata SAD-a objavilo je novi sistem za rangiranje održivosti otvorenih površina

Inicijativa za održive pejzaže (Sustainable Sites Initiative) 2. decembra objavila je prvi državni sistem rangiranja za projekat, izvođenje i održavanje održivih zelenih površina, sa ili bez objekata na parceli. Sistem je nastao iz partnerstva Društva pejzažnih arhitekata SAD (ASLA), Centra Lady Bird Johnson Wildflower i Botaničke bašte SAD.

Sistem predstavlja četvorogodišnji rad eksperata za održivi razvoj, naučnika i profesionalnih projektanata, uz učešće javnosti, kako desetina organizacija tako i pojedinaca.

- Dok neutralan uticaj na emisiju CO₂ ostaje sveti gral za zeleno zgradarstvo, održivi pejzaži idu dalje od pristupa „ne pravi štetu“ (do-no-harm) - kaže Nancy Somerville, izvršni podpredsednik u ASLA-i - Zelene površine vezuju ugljenik, čiste vazduh i vodu, podižu nivo energetske efikasnosti, čuvaju staništa, i pružaju benefite kroz ekonomski, socijalni i ekološki uticaj koji nikada do sada u potpunosti nije izmeren.

- Suočavamo se sa ekološkim izazovima bez presedana, kao što je scarcity vode i promene klime koje zahtevaju temeljne promene načina na koji koristimo zemljište - kaže Susan Rieff, izvršni direktor u Centru Lady Bird Johnson Wildflower, na Univerzitetu Teksasa, u Ostinu - Ovaj dobrovoljni sistem za rangiranje i njegove smernice pokrivaju sve aspekte rada sa otvorenim površinama svih veličina, i pružaju informacije za dizajniranje pejzaža koje prevazilazi lepotu i istinski unapređuje zdravlje ekosistema i zdravlje cele zajednice u generacijama koje dolaze.

- Pejzaži pružaju nazad ono što dobiju - kaže Holly H. Shimizu, izvršni direktor Botaničke bašte SAD - Verujemo da bi uticaj ovih smernica, ukoliko se budu široko koristile, ne samo bio pokretač transformacije kao što je to bio slučaj sa LEED standardom u zgradarstvu, već da može omogućiti izgradnju zelenih površina koje će biti regenerativne poput prirodnih zelenih rezervata, i samim tim pomoći da se postignu neki od najneophodnijih ekoloških ciljeva sa kojima se danas suočavamo.

Sistem za rangiranje zelenih površina zasniva se na skali koja ukupno broji 250 poena. Zavisno od broja prikupljenih poena zelena površina se rangira sa jednom (40% sakupljenih poena), dve (50%), tri (60%) ili četiri zvezdice (80%).

Ukoliko se ispune osnovni preduslovi (prerequisites), poeni se dodeljuju u okviru pet oblasti:

vrsta iskorišćenog tla (greenfield, brownfield ili greyfield)
primenjeni materijali (materials)
tlo i vegetacija (soils and vegetation)
izgradnja/izvođenje (construction)
održavanje (maintenance).

Ovo rangiranje podrazumeva projekte različitih tipova:

poslovne parcele (corporate campuses)
transportni koridori (transportation corridors)
javni parkovi (public parks)
jednoporodično stanovanje (single-family residences).

Ovaj sistem je deo dva nova izveštaja koje je objavila Inicijativa za održive pejzaže - The Case for Sustainable Landscapes i Guidelines Performance Benchmarks 2009 (oba dostupna za preuzimanje/download na sajtu Inicijative, direktni linkovi na kraju teksta).

Kako bi testirala ovaj sistem Inicijativa za održive pejzaže otvorila je poziv za pilot projekte. Bilo koji tip projekta zelene/otvorene površine može biti poslat, samo ukoliko pokriva više od 185m² (2.000ft² - kvadratnih stopa). Poziv važi do 5. februara 2010. godine a rad na praćenju projekata trebalo bi da traje u narednih dve godine. Više o ovom projektu takođe na linku dole.

Linkovi: