Već neko vreme, delovi i delići od odbačenih guma se koriste za proizvodnju otpornijih tipova asfalta. Međutim, istraživači sa University of British Columbia otišli su u drugom smeru i polimerskim vlaknima dobijenih iz starih autoguma rešili da ojačaju beton.
Slika 1. Polimerna vlakna dobijena od usitnjene gume (foto: Clare Kiernan/UBC, preuzeto sa www.newatlas.com)
Dodavajući postojećem betonu (koji je mešavina cementa, peska i vode) rastegljiva vlakna, ona treba da premoste sićušne pukotine i drže ih da one ne postanu veće. U laboratorijskim testovima se došlo do toga da je beton sa dodatnim vlaknima više od 90 odsto otporniji na problematične pukotine u odnosu na klasičan beton.
Štaviše, vlakna čine samo 0,35 odsto ukupne smese.
Ne samo što da bi ova tehnologija pomogla da gume ne završe na deponijama, već bi se i smanjio broj učestalih zamena betonskih konstrukcija. S obzirom da je proizvodnja cementa glavni izvor ugljen dioksida, ređe korišćenje materijala dovodi i do smanjivanja emisije staklene bašte.
Slika 2. Istraživač na postdokorskim studijama Obinna Onuaguluchi testira armirani beton (foto: Clare Kiernan/UBC, preuzeto sa www.newatlas.com)
Istraživači na čelu sa profesorom građevinarstva Nemkumarom Banthiom su koristili armirani beton ojačan vlaknima da obnove površinu „McMillan“ zgrade u okviru UBC-a prošlog meseca. Koristeći senzore ugrađene u beton, oni sada prate faktore kao što su naprezanje i pucanje i do sada su rezultati obećavajući.
Rad na projektu je nedavno objavljen u časopisu „Materials and Structures“.
