Stara seoska drvena kuća, napušteni ambar, vešti graditelji i želja da se pokaže stav da se resursi moraju čuvati - rezultat je kuća porodice Moreno u Ilinoisu. Velika rekonstrukcija kuće donela je pet puta veću površinu i mnogo toga novog, stari su ostali smo troškovi za električnu energiju…
Osnovni razlog zašto smo izabrali da vam prenesemo baš ovaj tekst od velikog broja sličnih jesu detalji pristupa koji su, prvenstveno investitori, a zatim i izvođači, imali prilikom proširenja ovog objekta. Osnovna mudrost se svodi na sledeće: prilikom bilo kakve rekonstrukcije iskoristi sve što možeš sa date lokacije.
Dakle, suština projekta kuće porodice Moreno nije u kamenim podovima i stotinama kvadrata, već upravo u pristupu, a s obzirom da se u Srbiji svakodnevno odvijaju rekonstrukcije, adaptacije, nadogradnje i proširenja objekata, smatramo da će primer koji vam predstavljamo u ovom tekstu bar delom doprineti novim načinima razmišljanja i u našem građevinarstvu.
Ostrva impresije
Kuća sa drvenom konstrukcijom za bračni par Moreno, Alex i Debby i njihovo petoro dece, građena je u dosluhu s okruženjem, a prilikom izgradnje korišćene su veštine i sistemi koji u Galesburg-u, okrug Knox, Ilinois, SAD, nisu primenjivali 150 godina.
Kada uđete u kuću ne možete da se odlučite da li da obratite pažnju na sve zelene aplikacije ili na način na koji kamen i drvo čine savršenu harmoniju.
Jedno od prvih ostrva impresije je pod kuhinje - kombinacija granita i meksičkog poda (naziv u SAD za podove od terakota-ploča, uglavnom kvadratnog oblika, sa ili bez glazure). Alex Moreno je sam dizajnirao podni mozaik u obliku porodičnog stabla koje kreće od peći i širi se po podu prostorije.
- Tako se drvo hrani onim što jedemo i mi - kaže on - Kad god mogu stvarima koje radim dajem smisao. To je ono što smatram da nedostaje savremenom građevinarstvu.
Kuhinjski ormari su napravljeni od dasaka sa starog ruiniranog i napuštenog ambara koji se nalazio preko ulice. Ovakav pristup, sa ponovnom upotrebom svega što može da se nađe na licu mesta, provejava kroz celu kuću.
Nekadašnji zid između kuhinje i svetlarnika je srušen, a delovi zida su korišćeni za nogare stola u trpezariji (na fotografiji desno).
Kameni podovi
Podovi su izrađeni od nekoliko vrsta kamena. Kuhinjski pod je od meksičkog saltilja (Mexican saltillo) uz nekoliko dodatih ploča od gline, a svetlarnik, tj. trpezarijski pod je kašmirski radža kamen (cashmere raja stone) poreklom iz Indije, ispod koga je instalirano podno grejanje.
- Želeli smo škriljac jer on krije dugo tragove habanja i veoma je praktičan – kaže Alex Moreno, inače vlasnik firme Tile and Stone.
Grejne instalacije rešene su podnim grejanjem čija je početna temperatura do 13°C, a zatim se dalje zagreva uz pomoć geotermalnih uređaja. Ovakav sistem grejanja i dobra izolacija su prema rečima vlasnika, a na osnovu dve grejne sezone, uspeli da zadrže račun za električnu energiju na nivou od pre rekonstrukcije što je veliki uspeh s obzirom da je seoska kuća od 102m2 u rekonstrukciji povećana na 465m2.
U letnjoj sezoni račun je sada samo 30% od iznosa koji je pre morao da se izdvaja za skoro pet puta manji objekat. Naravno, izolacija stara sto godina sada je zamenjena najsavremenijim rešenjima.
Veštine majstora Starog veka i Trillium Dell-a
Glavna spavaća soba je natkrivena drvenom krovnom konstrukcijom koja naziva u britanskoj građevinskoj tradiciji naziva king post truss (sl. prevod - kraljeva stolica - slično vešaljci, ali se stub koji drži slemenjaču oslanja na poprečnu gredu - tavanjaču, bez dodatnih kosnika, kada dva takva stuba drže podrožnjače tada se naziva queen post truss - sl. prevod - kraljičina stolica).
U ovom slučaju su tavanjače duge čitavih 8,5m i sastoje se iz jednog komada. Termoizolacioni paneli od OSB-a sa termoizolacionom ispunom (structural insulated panels) zatvaraju krovnu konstrukciju, a na plafonu je primenjena lamperija od belog bora.
Najveći deo konstrukcije čini hrastova građa, ali ima i greda od jasena i akcenata od orahovine.
- Ako koristite dobre materijale onda ne morate da ih krijete - kaže Rick Collins, jedan od vlasnika kompanije Trillium Dell Timberworks iz Knoxville-a koja je bila odgovorna za kompletnu drvenu konstrukciju.
fotografija levo: detalj drvenog stuba na tremu na kamenoj osnovi sa vezom od bakarne trake
Za spajanje greda nije korišćena nikakva dodatna mehanička veza. Trillium Dell je koristio prastaru tehniku spajanja drvene konstrukcije drvenim čepovima.
- Ova tehnika je potiče od Sumera, nekih 4-5.000 godina pre nove ere - kaže Collins - I ovaj sistem se koristio skoro 6.000 godina, sve do pre jednog veka.
Osnovni problem zašto više nema drvenih krovova u okolini kuće para Moreno koji mogu da se rade sa ovakvim rasponima jeste u tome što država Ilinois u kojoj se kuća nalazi nema, poput nekih drugih, zakon da za svako oboreno drvo mora biti jedno zasađeno.
- U Britanskoj Kolumbiji takav zakon postoji i oni imaju i danas istu količinu sirovine dok mi nemamo. Prosto svako može da napravi pustinju kad god želi - kaže Collins - U okrugu Knox, već do 1855. godine oboreno je svako drvo i još od tada drvena građa mora da se donosi izdaleka. Ova kuća je verovatno prva kuća u Galesburg-u koja je napravljena samo sa lokalnim sirovinama u poslednjih 150 godina. To može da se radi uvek ukoliko brinemo o resursima. Ne moramo po građu ići u Džordžiju.
- Pokušali smo da iskoristimo što smo više mogli od belog jasena jer ga još uvek ima mnogo u ovom okrugu i leži i truli. Građu od ovog drveta smo sakupili u okolini, sredili i koristili za dečije krilo kuće na spratu - objašnjava Collins - Belog jasena i dalje ima jer je u okrugu prisutna smaragdna jasenova vrtuščica, vrsta bube koja napada stabla, pa drvo ne sme da se odvozi iz okruga.
Na sredini glavne spavaće sobe je velika okrugla tuš kabina sa pločicama od plavog stakla. Osvetljenje dolazi kroz bele mermerne ploče u zidu tuš kabine. Nju je takođe osmislio Alex Moreno kao “mesto za mehuriće i prskanje pištoljima na vodu”.
Tuš kabina ima i vodeni zid od šumskog braon mermera, a instalaciju vodovodnih cevi za zid izradio je Les Banks.
Za veštačko osvetljenje korišćene su sijaličice sa mogućnošću usmeravanja i pomeranja duž kabla za napajanje. Njih je instalirala firma iz Galesburga Sugden Electric kao i sve električne instalacije iza vodenog zida sa komadima oniksa.
Iz glavne spavaće sobe se pruža pogled ka galeriji drugog sprata, kao i na potkrovlje gde se nalazi soba za jogu i radna soba.
Kuću prožimaju drvene stepenice, a sva unutrašnja vrata su iz poslednje decenije XIX veka, kupljena u antikvarnici.
Krevet u sobi za sina, gimnazijalca, nalazi se pod krovnom kosinom o koju je obešen konopcima, a ispod njega je radni sto.
Dečije kupatilo je obloženo ručno sečenim pločicama od kojih je Moreno pravio mozaike oko kade.
Garaža (sa podnim grejanjem) je napravljena od jelovih fosni koje sa istog ambara sa kog je uzimana građa za krov. Tavanica je rađena od masivnih greda od crnog javora, a unutrašnjost garaže će takođe biti obložena daskama sa starog ambara. Lice daski će biti okrenuto unutar zida jer postoje ostaci farbe na njima.
U gradnji kuće porodice Moreno učestvovao je veliki broj lokalnih graditelja. Međutim, bez obzira na gabarit i korišćene materijale, ideja koja stoji iza celog projekta može biti primenjena skoro uvek: recikliranje, ponovna upotreba materijala i čuvanje resursa.
Napomena: više od gradnji drvetom pronađi na tagovima ispod teksta.
